Branič

БРОЈ 16.

Б Р А 11 И Ч.

545

Оваква је, као што довде говорасмо била казненост тешкнх крађа у старом енглеском казненом праву. А сада да видимо, каква је она но доцнијем енглеском казненом праву. У похвалу о садашњем енглеском казненом праву мора се казати, да.је оно својпм новијим одредбама о казнености тежкпх крађа стало на земљиште модерних погледа и човечности. У меето цређашње смртне казне, садашње енглеско казнено ираво одреднло је казну лтаеља слободе за тешке кјмђе у оиште. Како за оне тешке крађе, које смо поменули напред, тако и за све остале тешке крађе, данас се у енглеској кривац не може да осуди на смртну казну. Но ово укидање смртне казне за крађе, у Енглеској није извршено тако брзо; на нротив требало је да прођу вековп док је то урађено. Тек Ђорђе IV. (владао од 1820—1830.) п Вилхелм IV. (владао од 1830—1837.) укннулп су смртне казне за крађе. 1 ) Тако дакле тек цивилизација данашњег века успела је, да Енглезп из свог казненог права избаце варварство, које је било олпчеио у примењпвању смртне казне за крађе. Шта више, за тешку крађу пз цркава и сам Ђорђе IV. био је ироиисао смртиу казну; и тек Нплхелм IV. променуо је то, па прописао казну лишења слободе и за ту опасну крађу. 1 ) А исто тако п за крађу стоке још је и Ђорђе IV. ироиисивао смртну казну, н тек Билхелм IV. заменио је и ту казну са казном лишења слободе 2 .) Овај упоред Ђорђевих и Вилхелмових закона и казњењу крађс, који смо раније обећалн, иоказује, да су Енглезн махом били строги на спрам лопова. То је правило, које постојн данас у енглеском казненом праву о казненостн дела, које по својој особини заслужују име тешких крађа но начелпма казненог права у опште. На реду је да кажемо, какву је казненост пропнсивало енглеко казнено право и о осталим делима, која строго узимајући, истпна не долазе у ред крађа, али која енглеско казнено ираво увршћује у крађе.

8 1 е р ћ е п, стр. 27о. 8 I е р ћ еп , етр. '2м2.