Branič

Б Г А Н II Ч.

549

тилац оставља, да се не би могло какво неспоразумњење нзродигп. „Тако ако остави све мнљкове своје коме, разуму се •сва ненокретна љегово добра по ирироди као: кућа, стаје, воденице ноточњаче, које ннсу на сплавовпма, дућани, баште, внногради, воћњацн, њиве, ливаде, празна места за куће п дућане н свака друга земља." Разуме се да су свп ти термнни што нх законодавац цитпра, као: кућа, стаје, воденице п т. д. конкретни назнвн .за Физичке стварп, и да су ове ствари по фпзичкој нрпроди својој неиокретне т. ј. да се „не могу с једнога места на друго кренути и иреместнти", 1 ) п ако се могу у социалном смнслу од једног на другог нренети, алн је малер тај, што је термнн миљак турска реч, и што је ово појам о имовпнп, а не конкретнн назпв за Физпчке ствари. Да.ве у овом параграФу законодавап одређује, које стварн треба под баштином разумети. иа вели: „Под баштином ])азумеће се њнва, ливада, воћњак, башта (која није с кућом скончана), внноград, н све ограде н зграде овима прннадлежеће." Према овоме баштина је неки ширн појам за Физичке стварп, а обухвата: њиву, ливаду, башту и виноград. Зашто се законодавац за.вубно баш у њнву, лпваду, башту п виноград, те само те ствари под баштпном разумева, то је непојмљпво, ннтп се може разлог томе докучнтп. „Под кућом разуму се здања за обптавање са свпма зградама око куће, оградом и баштом уз кућу и т. д." Према овоме појам баштине нмовине не може да се односи на кућу. — А зна ли модерни законодавац, шта је то црква баттина у старим споменицима? „Под покућством разуме се све, што год кућној потреби принадлежи, као: кућно посуђе, кућнн и собни намештај, простпрачи II т. д. §. 469. „Кад завешталац у своме тестаменту или дометку, једну или више ствари поименце остави једном или другом, н. нр. баштину, кућу, њиву, ливаду, покућство, коња, вола, краву, лес, рушадииу, накнт, серсан, оружје, илп оволико илн онолико новаца п т. д. онда се та ствар сматра као иоклон или особита иснорука нли легат." §. 465. „Ако би пак завешталац определио, да његово Ј ) §• 185.