Branič

I

592

Б Р А Н И Ч.

БРОЈ 17.

променом п.пхове првашн.е ирироде, те стварп узпмају .један учврш ћен ц непокретан иодожај. П почем је Фнзнчка веза, која нграде веже у за земљу, тако тес.на. тако јасно утврјјена. да се можс реКп, да су номсшанс са њом, и да чпне са.мо једну н исту ствар, то из тога следује ') и т. д. И Лоран је тако исто казао у своме наведеном прет-иројекту, да зграде но ирироди својој нису ненокретне, јер се сас-тоје из материјала, који је по природи био покретан, него су непокретне по њиховој инкорпорацији са земњом. Цитирајући Трејарове мотиве, које сам напред изложио, Лоран је ирпзнао, да је Трејар поставио праву науку (1а \ г:пе (Јесћчпе), кад је казао, да зграде са плацем и осталим покретним стварима сиојеним са зградама, чине са.мо једно цело. 2 ) Наш законодавац, и ако се г. Герпшћ не диви његовој легислаторској мудрости, ипак је но моме мишљењу показао доста мудрости и оштроумља, кад је прн Формулисању 191. остуиио од текста аустр. зако на и својнм ориђпналннм тскстчм усвојио пдеју модерне науке, н полож но .једно ошпте пачело правне целпне код вшне сгва ри скончаних нод једннм пменом . Понавл.ам, дакле да су илац и кућа пли зграде на њему скопчане нод једним именом, нменом куЛе, н да је то једна правма целпна; поново кажем да је и Топчидер са свима својим деловпма, како сам раније рекао, скончан под једним именом, н то ие именом Тоичидер, како г. Гершић мислп да ја разумем, него под нменом пољскога добра, које је нарочптом уредбом установљено као пољска економија, или како су ее у време прављења закона грађ. таква добра звала, под именом миљка, а под овим именом по нашем закону разуму се кућс, стаје, воденпце, баште, виногради, вотњаци, њиве, ливаде, и т. л. и т. д. Да сиоменем најзад, како се и по руском грађ. праву такво имање сматра као правна целина, или као једио једино право: оно се отуђује и ирибавља као једно цело (как одно цјелое), не подлежи раздвајању ни онда, кад наступи ираво наслеђа нањ. Тако н.нр. Фабрнка, ма каква била, не може бити поклоњена или иродата другче, него у целости.') Стављено ми је у прекор још и то, за што да не знам да наш §. 191. говори о збирним стварма ишуета!;а8 геппн, кадје тојош пре 30 година знао Матић и у своме објашњењу грађ. законика казао. Част и поштовање имену објаснитеља нашега грађ. законику п мир *) М о п г I о п : ЕереЈШопа отКез зг.г 16 с-(1е сју П , свеска прва 1877. стр 663. Св. III. ст[). 5. ') Русское ражданское право, чтенија. Д. II. Ме.јера, С. Пстербург 1802.» део I. стр. 133