Branič

БРОЈ 18.

Б Р А Н И Ч.

дола:ш од шмзне друштвене организације (устава земаљског II законика грађанског), то је онда тачније речено: имовински нојмовн потичу ил друштвене организацнје. По нрироди друштвене организацпје разликују се и иојединн имовински појмови међу собом. Говорећи иак о друштвеној организацији разуме се да имамо иосла са нојавом из надорганског света. Имовински нојмовп и друштвена организација стоје у пајтешњој међусобној н узрочној вези. Само нод пзвесном друштвеном органпзацијом могу извесни нмовннски нојмови да постоје, као што оиет обратно нмовиискн нојмови стварају друштвену организацију. Имовииски иојмови п друштвена оргаиизација морају да се иодударају, у нротпвном случају ,једио друго вуче за собом и мора да се мења. Сви имовиискп појмови јесу природии, јер свп потичу нз друштвене организације. Неириродних имовниских појмова у строгоме смислу немамо. Неирироднпма могу се назватп само они, који се нренесу пз једне друштвене органпзације У другу. Тако н. ир. по Миловом мишљењу неирпродан је §. 477. поред §-а 476 ери. грађ. зак.; јер кад се §-ом 470. апсолутна н неограничена власт Србпну на његова добра даје. зашто да је ои ограннчен да мора деци својој оетавнти закоии део. Ио миловом мнигл.ењу §. 47 7. не слаже се са начелима аисолутне сонствености п.ш својпне. Но не само §. 47 7. већ сви нараграФИ модерног интестатског наследног ирава, но мишлењу Миловом неприроднп су својинп, јер као што ћемо доцније видети, Мпл доказује, да својпна сама ио себн н ирироди својој нпје наследна. Мил мисли да је својство иаследиости својинн с ноља силом грађ. законика наметиуго. Но помогнимо модерном закрнодавцу да се извуче пз физичког глиба п блата 1 ) и да дође до иравог иредмета свога. како бп могли да испптамо имовпнске појмове код Срба. Одбацим;) својство покретности и непокретностн 2 ) нз §-а21'2, а рецимо да нод речима ирирода, ариродни закоии треба разумети друштво — ирироду друштва, ирироду нли систему друштвеие организације. Крпво нам је још на модерног законодавца што је у §-у 212. побркао право сопетвепости (својину) еа правом башти') Ми омо већ наиомеиули да под речима а^ирола и апироднн зачопн §-а 212 треОа разумети Физнку, јер о ироизноди.н и о ириродним економним законнма модерни законодавац нема иојма. Ако се ово својство задржи, онда треба тачно познаватп значај што га оно у економном свету има.