Branič

618

Б 1' А Н II Ч.

дишта данашњих економних формалних закона и то је са сшш природно. Мил разумева ред и поредак, зашгиту н обезбзђењз овога реда и поретка, алн сво то само за поделу добара, а за производњу он изповеда начело еиономне слободе (слободне економне борбе). Економну слободу Мил разумева без икакве уставне и законске заштите онако од ирилике, као птто дивљаци разумевају грађанску слободу у опште. Мил разумева немогућност слободе без заштите за поделу добара, алн не разумева ову немогућност за производњу. Ред и иоредак у производњи нека се сам собом ствара слободном економном борбом — борбом рада са капиталом, борбом капитала н радова међу собом. Економна борба и економни рат то су пдеал!! Милове економне слободе. 1^тзег ±*а1ге, 1аГ58ег раззег ■— то је ирво Милово начело. Друго Милово начело долази тек носле нрвога, а састоји се у томе, да се онај иоредак •који се створио борбом и ратом т. ј. економним нередом законом ујамчи и санкционише. Модерна економна слобода, слобода без заштиге, то је анархија. Ову економну анархију, ираво сопствености, санкционисао. регулисао и обезбедио је модерни срнскн законодавац §-ом 212 грађ. закоиика, а о пронзводњи и о природштм законима економним овај законодавац има појма колико и о хинејском знду. Он зна само за Формалне позитивне законе и то извесне рпмске, а ирирода и природни закони економни то се код њега своди на Физику. Но најиосле како год било са производњом и ириродпим зачошша економним у сваком случају за нас је све једно, јер нае се овде п не тичу закони о производњи; нас се овом приликом тнчу закони о подели добара 1 ), а Мил нам опет иосве јасно каже. да је ово искључно друштвена установа. 2 ), установа, којој је основа друштво и друштвена органнзацпја а не природа и прпроднн закони економни. Закони о иодели добара оснивају се н потичу из устава земаљског и законнка грађанског. Устав земаљски и закон грађански варирају ио месту и времену. Када се мењају, онда стари долазе као антик у музеје, где историјске и етнограФске галерије нагомилавају и ноиуњавају, а новн се проиисују п у жнвот ступају. Имовински појмови потичу пз Фактора н односа друштве них. Но како су ови Фактори и односи изменљиве ирироде, што У овај ред снадају закони о изгоишш, а баштина п својина то су појмови о имовпни. -) Каква је установа нроизводња, то је Мил сдучајно заборавио да нам објасни. Да није искључно физичка , јасно се впдн пз његових речи: „одговарају и слажу се са физпчким пстпнама."