Branič

634

В Р А Н II Ч.

БРОЈ 18.

Тужене су нансле, да поднети тестаметат ннје у законој Форми написат, јер се пз истог не види, да је завештаоцу прочитан и да је то носледња воља његова. Па непризнавајули тестаменат ,за важећи тражпле су, да се тужиоц од свог тражења одбије, пошто су оие као мајка и сестра умрлога прече у наслеђу. Пошто тужена страна није спорила да умр. Миленко није оставио тестаменат, већ је само наводила, да нсти нема законске услове какве закон прописује, — то сведоци нису питанн о ствари — §. 231 грађап. пост. — већ само о трошку и дангуби. По овоме суд је округа крагујевачког био пресудио: да су ту жиоц од свог тражења одбпје. Разлози за ову пресуду ови су : „Погато тужена страна не оспорава да поетоји тестаменат умр Мпленка, по коме тужиоц тражп наслеђе, већ само наводи да нстн нпје по закону направљен— јер § 435. грађер. законикагласи: „Лко завегаталац није сам писао и нотппсао, иисти је сам читати знао или тогао, ониа ће му се исти тестаменат пред еведоцима од једног сведока прочитати, и он ће се изјаснити, дајетоњегова последњавбља које ће се н назначити, да је њему читано, ида јето његова носледња воља", — то исти тестаменат, пошто нема горњих законских услова (јер није на њему назначено да је завештаоцу читав и да је он лзјавио, да је то његова последња воља) не може ни важити, нитн се тужиоцу по истом може тражено наслеђе имања умр. Миленка доеудитн, већ се од истог има одбити." Услед жалбе тужиочеве, Касационн Суд нримедбама евојнм од. 26 Новембра 1882 г. Бр. 2353 уништио је горњу пре-'уду крагујевачког суда наводећи, да се из тужбе и белешке еудске впди да је тужилац тражио наслеђе имаовине пок. Миленкаитона основу последње воље реченог Миленка. Ову последњу вољу он је доказао и поднетмм нисменим тестаментом а и са приведених шест еведока на рочишту. Према овоме и да се утврди, да поднети писмени теетаменат због мане у пресуди наведене не вреди, оиет суд није пмао законског оелонца, што није испитао сведоке пред којимаје умрли исказао своју последњу вољу, како би се могло увидети, да ли ће се и њиховим исказом моћи потврдити, да постоји изјава последње воље умрлога г која изјава ако има уелова но пропису § 436 грађ. законика. (акоје исказана иред пет споеобних сведока,) ие може се узети да ннје саобразна законима зато, што је иста изјава још и на хартији стављена, а тиме та изјава само се може узети да је јача, снажнија, а не да не вредн.