Branič

608

Б Р Л Н II Ч.

БРОЈ 18.

ног права или слмо поаајмица из каквог старијег казненог права, у сваком случају погрешна је тако строга карактерИстнка о крађп стоке. Карактер или тежина крађе никад не треба да завпси од иредмета иокрађе, већ једино од начина , којим је она извршена, Ово је данас опште признато начело у казненом праву; и то је правплно. Само тако ценећи карактер крађе , могућност је да нико за своје дело не претрпи впше него што је заслужио но самој величини вреда и опасностп, што их је својим делом створио не само каквом појединцу , већ и друштвеним односима у држави. А енглеско казнено право не води рачуна, о овоме. кад оно крађу стоке у оиште сматра за тешКу, не разбирајући о самом начину њеног извршења. Оно је тиме у опреци са данашњим казненим правом осталих образованих народа, које крађу стоке цени по начину извршења, а не по самом предмету, и по томе правилно. Но овде мор амо, на жалост , до дати, да је и наше сада ње казнено ираво тако исто погрешио, као и енглеско. И оно крађу стоке сматра као тешку, иа мк да би била извршена и иростим начином. Једини услов за такву карактеристику крађе стоке, наше казнено право поставља у томе, да украдена стока вредп бар ч^трдесет динара. 1 )^ Ово је, као што се може видети, нешто слично римском казненом нраву о крађи ситне стоке, јер је и оно за тешку крађу те стоке тражило већтт број, као што показасмо наттред, а то значи и већу вредност. Но да је и овај нравац нашег садањег казненог права погрешан, једва је потребно и да иоменемо после онога, што смо о томе рекли о истом правцу енглеског казненог прг.ва. Додаћемо само једно, што иде у похвалу нашег старијег казненог права. Наш казнени закон од 1860 године, није тако строго био карактерисао крађе стоке; он није ништа говорио о каквој отежавној карактеристици крађе стоке, и с тога је и крађа стоке, као и свега другог, цењена једино нрема начину извршења, а не по предмету иокрађе, као што и треба. Но овако је у

') §. 223. б. иашег казненог аакак а .