Branič

ГБРОЈ 18.

Б Ј? А Н И Ч.

613

ратна потреба може по некад да онравда и само рушење непокретности. Држпмо да је у овим правилима у кратко изведена целокупна теорија ратнога права, у погледу непокретности. Други део железничког ратног нрава односи се на саобраћајни материјал т. ј. локомотпве, вагоие и све остало што је потребно за кретање : но и овде треба правитн разлнку између државних и приватнпх железница. И ако је ово разлпковање од врло велике ирактичне важности, ми ппак држимо да ћемо га моћи изразити са мало речи. Код приватнпх железница, ратујућа страна има несумњиво право да заузме све врсте саобраћајног материјала, али она над њпм ни кад не задобива и право својине. Она. дакле, не може ни присајединити локомотиве и вагоне својој железницп, нити их продати; она задобива једпно право употребе и то у онолико, у колико то ратна потреба захтева, а никако нема права да их употребљује н на своје трговачке целп. Она је дужна да добро рукује са нриватним саобраћајним материјалом железиичкпм, да га очува у добром стању и да га по свршеном рату преда онаквог, каквог га је примила, јер ако га буде унотребљавала и за друге стварп сем ратнога преноса, она одговара и за његову суштину. Освајачка страна дужна је, да даде друштву чију железипцу заузима иризнаницу , која ће по закљученом мпру бпти основа за ревандикацију. Шта впше, како овака признаница носн на себи датум и нумере заузетих преносних срестава и како њу потписује чиновник ратујуће стране, то она може послужити као доказ за оцену штете, која би се имала друштву накнадити, јер друштва, као интересована страна, има да тражи повраћај железннце и да докаже своје ираво према освајачкој држави. Ако, на против, саобраћајни материјал припада држави, заузеће оружаном силом од непрпјатељске стране треба сматрати као освојење. Цео материјал у том случају постаје својина освајачева, тако да га он може не само присајединити својој железници, но и нродати п уништити без да за то противнику што год одговара. И тако, сав државни железнички саобраћајни материјал подложен је ономе истоме праву, коме .и ратна срестава: оружје муниција и т. д. Ово је у свему јасно и иросто. Треба се сагласити у овоме: :кад је приватна железннца натоварена ратним материјалом, муницијом, или храном за војску, иа је непријатељ заузме, чОнда не само терет воза, него и сам воз без обзира на