Branič

612

Б Р А Н II Ч.

БРОЈ 18.

трати као ратна срества. Дакле ратно право за приватне и; државне железннце не може бити једно исто; и рациопалпо међународно право тврдп, да ратујуће стране немају једнака; права према обема овпм врстама железнпца. ТТТто се тиче сталних етаблисмана, где долазе и дирекције, које се обично налазе у зградама железничкнм, ратујућа страна има право код приватннх железннца да нагна и: дирекцпју и цео персонал на послушност, па чак и да их казни у случају непослушности; али она нема права да их отпушта, премешта нити мења њихов уговор са друштвом, но једино може да их од дужности удали. Код државнпх железница, где је цео персонал управо слуга државни, ратујућа страна има неограничено право да тај персонал удали, да га стави ван уговора са сваком адмннпстрацпјом етаблнсмана и да га -заменн својим људима. По томе заузећем приватне железнице, ратујућа страна добива право располагања и управљања над свима специјалним радњама дирекцхџе, док међугим заузећем државне железнице админпстрацпја железнпчка прппада по праву освајачкој странн. Главна последпца овога принцнпа у томе је, што ратујућа страна, заузећем прпватне железнице не добива правони на рачуноводство железничко, нп на касу ; новац нриватш 1 х железница остаје њихова својина; освојачка страна нема права да тражп рачуна од администрације, нити може икако задобити право да продаје, било у целини нити у деловима, ни покретност ни ненокретност железничку. Она има на свом. слободном расиоложењу непокретност железничку у погледу преиоса, али ништа више. Код државних лгелезннца ратујућа страна не ограничава се само на то, да заузме непокретностн п оно што уз њпх иде. Ако је по закљученом мнру уступљен некн део територпје, онда сва железнпчка непокретност иостаје својина освајачке стране, која ступа, нрема приицпггама грађанског права у сва права и дужности државе сопственице; но осим тога оевојачка страна има- неограничено право на рачуноводство и касе за време рата; сав иовац што за време окупацпје уђе у касу, носи на; себи карактер државнпх прпхода и иа тај начин, освајачка. страна ностуиа с њим као са ратним среством (В. бр. 50 стр. 18 ручне књпге, коју је Ипститут издао). У осталом несумњиво је, да освајачка страна, може повољп употребљавати иепокретност не само државних желбзнпца, но и приватних, кад то ратна потреба захтава,; ова