Branič

648

Б Р 4 П II Ч.

БРОЈ 19,

је, запста, потребпа. По томе бп требало закључптп, да ријечп с разлпчнијем значењем могу битп иримљене, као терминп,. у ономе нстом облику, у каквом су у народном језпку, Ну. у самој ствари нп један, ни други одговор не може бити примљеи, као ансолутио иравнло; него све завиеи од својстава иојединијех случајева и комбинација. Тако је, п. п. нознато, да ријеч: „ирсто" имаународном српском језику неколика значења; као: јг/8 (у смислу 1'асиНаа власт), јн81:ит, с1Јгес1е. \ еге. Тој ее рнјечн може прнмијенити нравпло само другога одговора за то, што је у првом случају: имепица; у другом: прндјев; у трећем и четвртом; прилог. И тако је јаспо, да, п ако су јој значења еродна. опет су различна: но граматичким правилпма ; и по мјесту, које свако од њнх заузима у реченпцн. Алн то вриједн само у колико се тнче значења те ријечи, која ее находи у живом народном језику. На жалост! у правној сриској и хрватској књижевности усвојено је, ио обрасцу пиостранпјех језика, давати тој ријечн још једно значење, које је непознато народу; а то је право у објектнвнол! смислу. Г)во ношљедње значење по мојему мпшљељу, не треба. да се нрима у закон. који је наппсак за народ. Ну, шта ће, да се ради с таком ријечју, као што је; „дужник" , која у пародном језику означује и ,,с1е1з 11: о г' - п „сгесПгог"? Може ли се, занста, употребитп та рпјеч у закону у њезпна оба значења, н ако јој ихје дао народ ? Оба еу значења нменнце; а у изговору ријечи, уиотребљавала се она у једном. или у другом значењу, нема никакве разлике; нема је ни у правопису ; а правнички су: корелатпвне, шљедствено оне су једна другој готово сталне пратплине, Послије тога, јели могућно увести у какав закон овако правило? — ..Дужпик (у смислу сгесћГог) пма право пскати од дужника (у смислу <1еШпг) то и то; а овај пошљеднп (т. ј. Леђког) од дужника (т. ј. сгесНГог) то и то... ? Јамачно се то не може нн помпслнтп. јер би из тога изашла највећа забуна. Најпослије, ако се н прпмн рнјеч „дужник" само у смпслу ,,с1е1)И:ог"-а : онда је веома потребно тражити за „стесШог* другу. Да та ријеч може да ие буде: ни „вјеровник" , како пишу у Загребу: ни ,. иоверилац" , како говоре у Бпограду видјећемо мало даље. Занимљиво ће битн, да се овдје каже, да тако двоструко значење те ријечи. има, како јс иознато, и у осталнјем ело-