Branič

654

Б Р А II 11 Ч.

БРОЈ 19.

дитн нову рпјеч. Мп налазпмо налнчнпјех прнмјера у свијем јевропским законпцима. Тако, н. п. значење рнјечн ., залог", (&а^е, рГаи(1) сулсено је тнјем, што се у законимн унотребљава искључно у емислу зал»га иокретног нмања. Неугодно је само, што та овдје ријеч у некпм законидима задржава уједио и своје опште значење, употребљавајућп: ,,о-а§-е, р !'ан с!" п т. д. за озпачење свпјех врстау онште залбга: за „рјуппа гегпш шоМНнт"; за „а н Н с ћ г е 81 б"; н за : „ћ у р о 1 ћ еса". — У ернском је зику то је конкретно нптање барем упроштено тпјем, што нмају два облнка за тај иојам: и то ■ „залог" мушког, п ..залога" женског рода: те, кад се пе бп нашдо. што боље т могло бп се узетп: првп у једном смислу; други у другом. У јевронскнм законицнма налази се, иремда ређе, н рагапрени појам некнх рпјечп. Навешћу примјер : у живом народиом језику главнијех. јевропскпх народа рпјечп: . ..дужник" употребљавају се готово пзузетно, да се озпачи оно, што услнјед зајма ваља да буде враћено. н онај. ко треба да то вратн. Значење тпјех рпјечи нонекад н сам народ раширује, да би означно, какав драго новчанп дуг; алп, готово. инкад не рашпрује толико, да бн њоме означпо обвезу пзвршнтп неко дјело у нашу корист; пли нам донуштптн, да пешто учннимо у своју корнет, што бн нам пначе могао забранити. Како се без тога нојма никако не може да буде у ономе дијелу законнка, гдје се говорн о обвезама у оиште, настаје шггање: шта је боље, или тражитп нову рпјеч за тај шпрн но јам? нли раншрпти појам народне ријечп : .дуг". која већ стоји? У случају, о којем је рпјеч. ја се склањам пошљедњем. Између осталога и за то, што н у самом народном језику. као што смо видјелп. има зачетака тога рашпрења. II нпјееам ја сам. којп тако мнслим. У Цирншком законпку, којп је саставпо мој учитељ, покојнн проФесор Блунчлн, находимо већ и сами натпис дијела о обвезама да га означно са : „8 с ћн 1 с1 е п и п с1 Гогс1египуеп", мјесто туђе за Нпјемце ријечп : „о ђП аИо и е п", која се налази у самим њемачким н законицима и учебппцима права. Ја наводим тај законпк управо за то, јер је он, готово, једпнп у Јевроин, у којем се опажа озбиљна тежња, да буде иароду појмљнв. Из наведенпјех нрпмјера впдп се, да раширпван»е или суживање значења ноједпнијех рпјечп иије могућно ансолутно