Branič

број 23 и 24

Б Р А Н И Ч

79б

иородице изумирањем или деобом на јединпчне сведу. Како код старе задруге тако и код старе инокоштине влада система недељиве имовинске власти, која по суштпнн својој припада колективизму. Породица је збирна појава и органска или тачније надорганска целина; елементи састава њеног доведенп су у тако чврсту међусобну унутарњу везу органску, да нам се она само у збпрној и органској целинн својој као фактор имовински иојављује, а чланови породице или елементи збира иосве се губе у тој целини, п ни један од њих не може самостално ни засебно право да полаже нп на какви (ни стварни ии идеални) ма и најмањи делић, ни на какву ма п најмању мрву породичне имовине. Ова целокуиност збира породичног као пмовинског фактора рефлектира се код предмета имовпне, и ствара се нојам недељиве имовинске власти т. ј. нмовина појављује нам се као једноставна целина без икаквих унутарњпх делова и разломака имовпнске власти. Баштина је дакле само сполње ограничена и засебна целина, а у унутрашњости њеној нема и не може бити никаквих делова ни разломака нмовинских. Еако је баштина појам вечне имовине, то је и недељивост имовинске власти вечне природе, и траје док породица случајно не изумре, или тачније док се појам о пмовини не пзмени. Власт имовинска усчтпљсна је породпш у ошите. и није аасолутна 1 ): породнца је опет вечне природе. не може у напред кра.ј да јој се зна, с тога су деловп појединих чланова неопре дељиви, а међусобн ог унугарњ ег имовинског искључавања не може бити. 0 одређеном, па ма само и идеалном или фиктивном делу каквом, овде не може бити речи, а псто тако ни о искључавању; нико не може никог да искључује у имовинском погледу нити стварно нпти идеално, јер нрирода имовине све ово не дозвољава. Према овоме у унутарњим имовинским односима нема никаквих делова нити икаквог искључавања међу члановима породице, с тога и не може да буде пикаквог разграњавања имовпнске власти, а сваки члан породице стоји на целокупној породичној имовини; све је ошпте и заједничко у старој срнској нородици, а ова општност заједничке имовпнске власти тиче се чак и последњега, до скончања баштине.

') Да имовинска власт није апсолутне природе увериКемо се код дал.ег и трећег особеног својства.