Branič

број 23 и 24

Б Р А Н И Ч

801

се говори мал' да не у сваком §-у главе XV, 1 ) а у §-у 522 ови делови међусобно регулишу се и називају се соиствеиошКу или својином. И ако се власт имовинска овде непрестано цепа и дели, ипак зато нредметп имовине остају непрестано делина, јер деоба је фиктивне и идеалне природе, а сваки задругар стојећи управо на своме фпктивном делу имовинске власти, мора да стоји у нсто доба на целокупној породичној имовини (система дељиве имовинске власти). На основу ових делова бива и међуеобно (разуме се оиет фиктивно) искључавање, усљед чега деца мушка пре навршене 15 године немају особита дела, но заузимају место н ираво свога родитеља (и кад је овај жив) по опредељељу општем (§ 518). Деоба лмовинске власти фиктивна је, али је иравило које не трпи изузећа, а врши се увек кад умре задругар, који има дела и имовинских права. Стварна деоба бива по изузећу, кад задругари то захтевају, а врши се према разграњавању пмовпнске власти (ио колеиима). Код модерне инокоштине не може још да буде речи о разграњавању имовинске власти, јер је породица јединична; али постоји имовинско искључавање, јер деца за живота оца свога немају имовинских права. Кад отац умре, ако браћа у зајединн остану, ствара се задрута, 2 ) а имовинска власт у исто доба почиње да се грана. Да је задругарски део појам недовршене и недонесене сонствености или својине јасно се види већ и.з тога, што овај део није и не може да буде у породичној целини еамостална и засебна имовина, 3 ) већ је увек само размер учешћа у целокупности породичне имовннске власти,' 1 ) т. ј. почива у оковима иородичне целине, поред свег тог што се у §-у 522 сопственошћу или својином назива, и што § 211 наређује да је сваки Србин савршени господар од својих права п добара, што ће •ре&и ■81 с, шта ће рећи? — Недовршена својина то ће рећи: да личност као имовински фактор почпва још у оковима породичне целине, — то ће рећи: да задружним добром без сагласија евију

г ) види ову гдаву у грађанском законику. 2 ) § 492. Наследницшга стајаће на вољи, или иоделити се, или у заједини иеподељени остати. (Да се задруге не развијају због маловажних узрока —) 3 ) Код осталих заједина (рго ^огта) може. 4 ) Дели се и то фиктивно (у идеји) само власт, а предмети имовине остају у целини.