Branič

808

Б Р А Н И Ч

број 23 и '24

лагања остављамо на страну, почем једии и исти закони економни вољом човековом у економном евету владају. Воља или слободно и вољпо кретање у првоме реду категорија је из исихолгије или исихофизике. Ово својетво нрииада човеку као иајвшпем и најсавршеннјем створу органске природе. У даљем вишем и највишем надорганском свету вољно кретање као рад човеков потенцира се до значаја друштвеног, х ) пос-таје друштвено јединично кретање, 2 ) алп тпме знатно природу своје психофизичке самосталности мења, јер вољност прелази и претвара се у закон друштвени . 3 ) Друштвом људским владају друштвени закони, а не воља човекова. Друштво је увек извесна система кретања , а једпнично кретање у друштву мора баш по тој системи да буде. — Но система друштвеног кретања може разиа да буде, што за собом повлачи п разне форме у друштвеној организацији, разлике у кретањпма. 4 ) Тако система формалнога т. ј. законом санкционисаног кретања може са природом сгвари (прпроднпм кретањем) потпуно да се подудара, 5 ) а може и то на одвећ разне начине од тога да одступа") — што све зависи од иисаног, или ако овог нема ооичајног права. Бар у економији са свим смо на чисто, да кретање мора да буде у потпуном складу и сагласију са снстемом пронисаног тока реда, баш н онда кад је оно најпрпроднпје, јер н код прпродних

') Рад човеков сам по себи и прнроди својој јесте психофизичко кретаи.е. Тек живећи у друштву, човек постаје другитвено биАе. -) Кретаље друштвене јединице има се спрам целокупног друштвеног живота, као од прилике кретаље органске ћелије спрам живота целокупног организма. 3 ) Обпчно с»* каже, закон је највиша воља, т. ј. воља у највишој потенциш. — Но у овом случају реч воља само сс по аналогији употребљава (као што се и сви остали термини из нижих наука у социологији увек само но аналогији употребљавају), јер друштво људско као надорганско биће воље нема. Психичка вол,а се у друштву л,удском потенцира и еволвира у крајшем реду до закона земаљских; т. ј. што је вол.а за организам човеков, то су од прилике закони земал>ски за друштво (кад већ по аналогији мора да се говорв). 4 ) Форма и природа не мора да се подударају, те отуда раздике изме^у формалних и природних закона. б ) Кад се природа и Форма подударе, онда се то зове натуралпзам. °) Стварп из ирнроде трне разно регулисање у друштву.