Branič

Б Р А Н И Ч

налну вредност 100 дук. цес.; — гшта се коме ће припасти ресто 400 дук. дес. пошто је крадљивац принео суду свих 500 дук. цес. и казао, да су вредност од украденог брилијанта; да ли ће приПа ти покраденом или крадљивцу, кад постоји принцип, да се нико не може користити бесправним и недозвољеним делнма? Још и треће иитање: Рецимо Петар је потребовао 600 дук. цес. зајма од једног новчаног завода, и за то му требаше да има на меници потпнсе: Павла и Јована, који кад му нехтедоше дати потписе, он их фалсификује и на јемство тпх потписа днгне из завода 600 дук. цес.; отвори радњу са том сумом и за кратко време заради чисте добпти 300 дук. цес. Кад доцније Павле и Јован дознаду да се Петар као фалсификатор служп њиховим кредптом, оптужили су га, и тражили: да пм да ових 300 дук. дес. што је зарадио на темељу њихова кредита, — сад се пита: коме ће припасти ових 300 дук. цес., да ли фалсификатору Петру или Павлу и Јовану? На ова сва трн питања може се један одговор датп; јер и ако у битности има неке разлике између њих, оиет ће морати изићи један исти резултат правног схватања, пошто сва три нитања потичу из недозвољених дела. Ево одговора: Недозвољених дела има две врсте: кривичних и грађанских. У делу кривичном учинилац се н казни и одговара за нанету штетЈ; а у делу грађанском не казни се, али тако исто одговара за штету као и у кривичном делу. У оба ова случаја штета се накнађује ономе чије је нраво иовређено тиме: што се материјална, корист оштећеног ио вра.Ка, у чрвобитно стање — §§ 31. 800 и 819 грађ. закона; а то значи: да му се искључно досуђује само фактичка пггета са оном добитп о којој је реч у §-у 819 реч. закона; а кад такав принцип влада и у науци и у законодавству, онда ми неће бити тешко да одговорпм на постављена питања. На прво питање изнето у 22 броју „Браиича", моје је мишљење овако: крадљивац је украо 100 дук. цес. и дао их иод зеленашки интерес. 0 зеленашком интересу нема доказа. II, док је крадљивац био ухваћен за крађу и осуђен судом на казну, дотле су тих 100 дук. цес. донели интереса реЦимо 60 дук. цес., а према горњем принципу покрадени може пмати права само на 100 дук. цес. са законим интересом, пошто се недозвољена радња крадљивца свршава на граници извршења саме крађе, а сва после те гранпце крадљивчева радња није забрањена, јер сс