Branič

54

Б Р А Н II Ч

БРОЈ 1 II 2

лошто је, веле, исхи виноград љихова својина а они нити шта дугују устуииоду Таси ни његовом пријемнику Св. Ж. а за свога оца онет нису дужни ништа плаћати кад од н.ега нису ништа ни наследили, н осим тога, што је исти виноград, на који тужени има заложно право,. још раније другоме продат и уступљен некоме Цветку — тражили су: да суд одбије Св. Ж. од полагања права наплате из новаца добивених за продати виноград. Тужени у одговору на тужбу навео је, да тужиоци немају права на ово тражење, јер ј е виноград узет у нопис и продат као својина њихова оца Марка, као што тврде и акта поднесена на рочишту одређеном за распоред овнх новаца. Сем тога, вели тужени, овде и није спор о својини непокретног имања, а баш и да је, тужиоцима неби ништа помогло кад нису поступили по § 406 и 502 грађ. пост. пошто испиту сведока нема места а уверење општинско, којим тужиоци хоће своје право да докажу није нн од какве важностн, па зато тражи, да се тужиоци одбију од тражења. 11рема овоме суд окр. књажевачког узимљући у вид : да тужиоци овде нолажу нрече право на новац добивени од продатог винограда по основу томе што веле, да тај виноград није својина оцаим Марка, дужника туженога, те по томе и ннје залога туженога, већ је исти њихова својина, коју су добили од онштинске утрине још за свога малолетства а за живота очева, и те своје наводе хоће да докажу сведоцима и уверењем суда општине попшичке од 12 Фебруара 1»83 год., али, пошто се тражбине ове н оваквог рода не могу доказиватп сведоцима према § ^.4^ грађ. пост. и овога донуни, пошто вредност снора износи суму већу од 200 гр. услед чега и нема места испиту њиховом, а поднето уверење општинског суда не вредн пошто он по своме устројству није надлежан да издаЈе исправе о својини каквог непокретног имања, већ у овом случају право својине тужиоци би могли доказати само тапијом судом окружним утврђеном, коју они и не наводе да имају а још мање подносе, § 29^ грађ. зак. — онда нрема овакоме стању ствари наводи тужилаца, да је нродати виноград њихова својина остали су недоказани — § 178 грађ. пост. а кад то стоји онда нм је неумесно и полагање права на новац добивени за истн виноград, због чега се од тражења као недоказаног имају и одбити, тим пре, што се из поднесеног извода из интабуладноннх књига као јавне исправе по § 187 грађ. по<да. види, да за рачун примања Тасиног, којег је пријемник нрава тужени Св. Ж. постоји интабулација на четири винограда умрлог Марка, од којих се два налазе у истоме атару и на истоме месту где и нродати, те се због тога има узети да је продати виноград један од тих инта-