Branič

БРОЈ 3 II 4

На ту недљу земље нмају непрестано једнако право н отац н син п 1 ЈН ) јк и ираунук пт.д. све док стари закони вдадају. Кад се пак стари закони измене, а иовп донесу, онда мора све ио тим новим законима да се управља. Данас је законима код Срба усвојеиа и санкнпонисана својпна. и свуд она влада, 1 ) а не баштина. Нека се данас нека имовина отегне као гладна година, нека је број чланова иородице на тој нмовиин ма коликп. ппак је ово непрестаио својина, јер закони земал.скн тако то иаређују- Нека се модерни задругари у ковнтлац врте, нека се деле н цепају до крајности, од својиие никако неће створити баштину. јер нроцесом деобе се ПМОВИНС1Ш појам не меља. Нека се модерни закони униште, па стари у живот срнски унесу и овладају, опет имамо баштину, иоред све културе и савршенства нропзводње. Закон је највиша сила, па даље ирестаје свака реч. Одстунаље од системом проппсаног тока н реда деобе. то је ногрешка законодавца протпв своје рођене системе, н протпв својих пмовинских по : мова. Оваквпх погрешака код овога својства нема ни у старом ни у модерном законику, са тога нећемо о томе ин да говорпмо. По себп се иак разуме да ако законодавап ногреши против овог једног особеног својства, тиме још иије разорио и уништио целокуппу имовинску сис-тему, јер законска наређења по осталим особеним својствпма у потпупој силп и снази остају. Н тако стари законодавац није грешио по овоме својству системи недељиве пмовинске власти , а мОдерни нпје грешио системи дељивеимовинске власти ,— ниаче пак обојица еу баштпншш грешници, јер руше н разарају колективизам. Старн законодавац грешник је што ј е слооодшј део(>у код баштнне дозволио; јер оваквом деобом баштина и колективизам непрестано се цепају и распадају, а у крајњем реду своде иа самосталне једианце и де.пгке, чиме ее г.тавпа цел>

•) Дакле како у модериој ладрузи тако н модсрној ииокоштшш влада начело својипе. Б раннч , год. и. 7