Branič

98

V, 1* А Н II Ч

1ЈР0Ј 3 II 4

колективизма иромашује. Система недељше пмоеижке еластн и није никаква самостална система, већ је колективнзам у раамду своме. Но распадање то јога није уннштавање и иретварање , јер нри распадању могу сва особена евојства у нуној ена.ш да остану н да се одрн;е. Модерни ааконодавац не само да је грешннк, већ је убица батнтинин. Он је баштину н колсктнвиаам код Срба сатро и уништио. Да би оетао веран н доследан евоме -ндолу, морао је имовину код Срба по евима љенпм евојстннма да накаже и накаради. тако, да ова нп у чему и пе личи на баштину. Ово је творац својине и ннднвндуализма код Срба. Сиетема делмве имовннске властп није ннкаква еамостална епстема. век је недоиесени н недовршенн инднвидуално-ам. У науии имамо две имовинске системе (два екстрема): колективизам и пндивидуализам. Ова иодела учињена је са гледишта свнју оеобених евојетава укунно, са гледишта ирироде имовине — а деоба ннје никаква имовинска сиетема у целокуппости, овоје само једно особено својство, „које ће рећи," средсгво у рукама наконодавца да имовинску систему стеара и разара, илн иајиоеле рецимо, да нзвесни имовински тсоја.и кроз разне фазе економног развнтка нроведе. Стари законодавац није стајао иа виепни науке, е тога није колективизам доволгао ни потпуно разумевао, нп извео, већ је створиа колективизам (баштину) у расааду. Модерни законодавац стојп дубоко исиод етарог законодавца. јер баштину и колективизам пн најмап>е не |)азу.чева. М одсјнш законодавац зна само свом идолу да се клања и да га обоЈкава, да га кади п да га уздгтЈке (где му ннје место). Обожаваоци својнне, поборнпци модернога реда п иоЈ ^етка у друшгву, такође не стоје на висини науке. Они су своје имовинске појмове, своју економну мудрост, ноцрпелн од стаЈ )их Рнм.т.ана. дакле. једног пЈ >опалог п сатрвеног дЈ >уштва, н на те нојмове огранпчилп су пауку. Прешлп су им тн нојмови у крв н тело, с њима су сраслн, нлн управо Ј )екп они су из тих појмова пзраслп, па кад о њима говојјс . миме да