Branič

II 1' А Н И Ч

еамоодржања, самовоље, докле се једва једном успело, да се ностави граннца између пстпнске слободе н самовоље, нзмеђу ираве и лажнс слободе. Па шта је лаж на слобода ? То је она нриродна слобода која је ненрнјатељ правди м правицп; реду и норетку; истинп и миру. свакој власти, ч-вакоме нроппсу. нравнлу. односно §§-ма. Даље, та је слобода квареж нрвог реда, днвља, жнвотнњска, покретана само нагоном п осећајима, као што је речено напред при разла1-ању о жнвотињској слободи, те и свако лице које се аа том сло<бодом поводи, равпо је жпвотнн.и. Ова слобода још уначи уображење некакве неогранпчене независности њуди. некакав идеал државе. Исход такве слободе био бн разорење ,ц>жчве и свеколиког еравног поретка: н тада, у општој развалинп, небп могло впше опстати ии само тобожње неогранпчено ираво слободе. т. ј. да свакн ради како му је воха. Против те слободе устао је и сам божанствени ум реајима: ..не чннп другоме. што нмси рад да тебн други чинп. и ' А шта је истннска, ирава слобода"? Само-човек није за нигде. Само у друштву са л,удима може оистаги. усавршаватп се, у оиште ностићп раЈзумие цели свога живота. Али кад је човек често у додиру са .вудима, лако се и замере један другоме, наНе ее силество :закачака да се сваде, један другог нанадну и да пусге на вољу оној прпродној слободи; па још ако нема уставе •реда и државне штитбе, онда тешко слабнјем. Права. истинска, корисна слобода. дакле, може се зами•сдити само у истинској држави, само у свези са државним уставом и иравним поретком. Правни поја.м слободе не може се едвојнтп од правног иоретка, који је основа и нотпора слободи. Докле је она везана за нравни иоредак, дотле је она и ујамчена Формалним законима и помоћним сретствима нравним. М ирава истинска слобода, у слободној држави, мора бити -тако ујамчена од излаиљења и злоуиотреба