Branič

ВРОЈ 8

Б Р А Н II Ч

267

и клица а права економна слобода 1 ) СФера је илп земљиште у којем се право баштинско ствара п развпја; —пндпвидуа је језгро н клица а економна разузданост и неограниченост СФера је и земљнште у којем се ираво сопственостп ствара и развија. Кад су клица и земљиште иознати, потребно јејош савршенство науке, те да се једна или обратно друга система економне организације развије и устроји.

ЈЕДНО ПИТАЕЕ из меничнога права

Живот људскп п односи друштвени подложени су, тако рећи, свакодневним нроменама, те с тога ни правна наука као теорија, а ни нозитивна законодавства никад не могу иредвндети н регулисати сваки могући одношај, који ће се у будућности појавпти. С тога је потреба измена и допуна појединпх одредаба у законима увек непзбежна била. Законодавцима смцју времепа и народа бпла је ова истина врло добро иозната; они себп никад нису ни ласкали да могу пред!шдетп, обухватити н у своје законе ставити све оно, што бн се доцнпје у практичном животу њихових народа појавило. Алн законодавци су се у овом иогледу иомагали тпме, што су нзлагали главне принцнпе, основна начела за све врсте правннх одношаја. Помоћу тога лако је увек одреднтп место ц оној нојавн, која ннкад није бнла обухваћена и нредвпђена прецизним наређењем законодавчевим, а јавила би се у друштву. На осиову тога законодавцп свију напредних народа п осмелили су се те поставили правило, но коме судија мора свакн спор, којн нред њега дође пресудитп, без обзира на то, да ли је ои регулисан сиецијалном одредбом законодавчевом или нпје. Наш законодавац у § 10 грађ. зак. у том

1 ) Додазнда ова слобода од прпроде ији од писанпх вакона, за саму ствар св<5 5рдт10 ј с