Branič

272 Б Р А Н 11 Ч БРОЈ 8 веле. да ни наш § 92 тргов. зак. нема нмперативнога значаја, пошто је у њему уиотребљена реч „треба". У томе законском наређењу, веле онн, законодавац је казао да грасат треба да наиише реч „примљена," па испод тога да ставн своје име и презиме, а то ио њиховоме мишљењу има Факултатнван значај т. ј. да трасат треба. али да не лхора нани•сати реч „примљена." Ово је мишљење у основу погрешпо и за то ће бпти довољан један једннн разлог, који се састоји у ово неколико речи: ако је реч треба, Факултативнога значаја, онда трасат не мора напнсати нп евоје име и презиме, па да опет акцепт буде извршен! Реч „треба" односи се нодједнако на наредбу да трасат напише реч лримљена" а и на наредбу, да иснод те речц потинше своје име и презиме. Законодавац није казао да трасат треба да напигае реч „прнмљена" а да испод те речн мора написати своје име и ирезиме. Узпмајућн, дакле, као свршено нитање о томе, на који се начин вршп менични акцент, мн излазимо пред наше правнике са горњим питањем с том напоменом, да. но нашем мишљењу, и онај трасат, којн би написао преко менице само своје нме и нрезиме, нпак стоји у некаквој менпчној обавези, нарочито пз ова два разлога: 1. Наш закон дозволио је да мсгу Фунгираги и оне менице, које нису акцеитиране; 2. § 116 нашег тргов. зак. не тражи ништа више, но да неко евоје име на меннци иотпише , па да остане у меничној обавези. По том наређењу законском „сем они. који су меницу иодиисалч. њу иримили или иренели, обвезани су један ::а другог јемствујуКи ирема њеном иритежатељу и . Остаје, дакле, да се одреди природа те обавезе, атаје ствар, као што }е познато, од великога пракгичнога значаја. Д. ГОЂЕВАЦ јавни лравозастуиник