Branič

314

Б Р А Н И Ч

БРОЈ 9

стране кзносиле и решења која еу на тим конгресима доношена. Жалимо што нам није могуће задржати се бар на одељцима који гбворе о пропасти и разграбљењу Иољске и о источном питању. У трећем одељку ове расправе реч је о практичној вредноети уговора о гарантији. Ту је закључак ауторов о улози ових уговора у међународном организму н о услузи које ови уговорн чпне оним интересима због к.ојих су створеии. Закључак је његов да су ови уговори некориспи а и да могу бнтп од неерећннх последпца за гарантовану државу кад се она на њих ослони и ништа еама не предузима за своју одбрану. На крају овога ретерата нека ми буде донуштено да јошједан иут нриметим, да је г. Миловановић са потпуним успехом разрадио питање о гарантним уговорима, и да нам је овим делом дао права очекивати од њега и у српској лптератури, лепе радове по струци .којој се посветио. Миленко М. Жу .товип

II 3 СУДНИЦЕ XI 0' ираву аредетављања сииовица ирема сгричевима у питању иа /Јеобу дедовине. (ОДЛУКА ОИШТЕ СЕДННЦЕ КАСАЦИОНОГ СУДА) Маса умр. Милете Стојаиовића тужи Еостантина и Милутина браћу Стојановиће због деобе, тражећи : да тужени уступе тужилачкој маси у својину четврти део од целог непокретног имања пок. Стојана Милићевића оца парничара. Ово су тражилп по основу наслеђа, јер је пок. Милета био рођени син пок. Стој ана, чпје су имање тужени заузели, а међуТим за свога живота Милета није био одељен, већ му је отац на привремено ужнвање дао само једну њиву од пола ралице и један виноград од 19 реди, по гато је Милета по женидби из очеве у женину кућу отигаао, тамо умро и по себи оставио две ћери: Персу и Милентију које као наследнпце његове имају права наслеђа његовог дела. За доказ да нпје било деобе спорнога имања, те дакле да и пок. Милета није био одељен, позвали су се на сведоке. Признато је, да је пок. Милета погинуо у првоме рату 1876 г. .а његов отац Стојан умро 1882 год.