Branič

342

Б Р А Н И Ч

БРОЈ 1Ј

У таком елучају обвезан је предузимач да докаже, у колико је новређенн постао способан за рад. Довде се распростире обавеза предузимача железн. саобраћаја за накнаду по овом закону. Предузимач биће ослобођен од ове обавезе, ако је у стаљу да докаже, да се несретни случај десио услед више силе или сопственом кривидом повређеног. Код сваког несретног случаја иостоји законска претпоставка, да се десио погрешком у железн. саобраћају и за то предузимач одговара за штету. Ако се несретни случај догодио кривндом поврећеног нли услед више силе, предузимач неће бити обавезан да даје накнаду, алп он мора потпуно доказати ове околности, које му скидају обавезу. Доказиваље соиствене кривице повређеног и више силе мора бити нотнуно, а не само до извесног степена вероватноће. Ако предузимач није у стању да даде потпун доказ о вишој сили или сопственој крпвнцп повређеног, он се ие може ослободнти ни обавезе за накнаду. Кад би се и овде дозволила претпоставка и уважило доказивање до неког ступња вероватноће,. онда би цео овај закон бпо излишан, јер би предузимач при сваком несретном случају могао за узрок навести вишу силу или сонствену кривицу повређеног н ову околност доказати до вероватноће. Код сваког несретног случаја, где повреј^ени тражи накнаду штете, нредузимач тежи да узрок несрећи доведе у везу са каквом вишом силом или са сопственом кривицом поврећеног. За то треба да смо на чисто са иитањем, шта је виша сила при железн. саобраћају и кад постоји сопствена кривица новређеног? Мишлења правника и техничара о вишој сили при железн. саобраћају у многоме се размимоилазе. Виша сила даје се у опште одредити, али се не може у напред прописати, који и какви се случај мора десити услед више силе. Виша сила (/огсе тајеиг, гпз тајог) кри железн. саобра%ају, сваки је сиољним догађајем изаввани неиредвиђени штетан утицај, који се дешава тако изненадно, да се не може уклонити средствима, којима се обично несретни случајеви сиречавају »о иостојеИим са,обраЛајним иравилима п жо наушом искуству.