Branič

ЈЗРОЈ II II 12 в Р А Н 11 Ч И Меница, дакле, вреди т. ј. не губи своју меничну вредност услед тога. гато .је акцепт на њој неисправан. или што га никако нема. или гато није нротестована .!бот ненсплате. само ако су задовољенн прописи осталих законских наређеп>а, За то наведена пресуда првостепеног суда није на закону (»сновапа. 1 I

0 Б 1 В Е 31 ПРЕЛУЗИМАЧА ЖЕЛЕЗНИЧКОГ САОБРАЋАЈА ЗА НАКНАДУ ШТЕТЕ УЧИЊЕНЕ С«РЋУ ИЛИ ТЕЛЕСНОМ ПОВРЕДОМ (по :;;илОну од 21 апрнла 1>8Г> год ) НАПИСАО АЛ ј КСА радуловиђ. комееар железиичке по.шције Свршетпк) Лош је замршенијс питање о сопствево]* кривпци повређепог н.111 ногпнулог. У опште се узима да постоји сопствена кривица повређеног у ова два слунаја: 1. Кад је новрс-Кенн илн иогинулп сам хтео да му се нри -железн. саобраћају нанесе емрт. На нр. радн извршења еамоубиства неко легне на шине н воз га прегазн. 2. ]\"ад новређени ннје хтео да му се нанеее каква новреда алн је својом радњом нли не радњом учинио негато. не докаже. дј , је 1!ријем1ццјв о року снабдео е новдима. 'Гок докаи о томе могао би :|«даоца ЈШеПј):« ирихежаоца да ослоЛиди 1 !.1 .аћањи. За ом Јајнчи еадржај иоменутог § 146 рсч. кега ес миеао не мож - да ограничи еамо на одношаје И8ме )ју мздаоца и нркјемника, као што Касацвонн еуд навађа, кад тај проние изречно вели: „исто тако :убе ово нраво ири^ежаоц и преноситељ ирема издаваоцу самом, ако овај докаж.-, ,а ; )фиј..квнв био енабдевен еа новдима о року пдаћања." дакге окде е ■ ичречно номињу односл притежат'..!, ! менипе. јер одногаајц иадаопп и пријемника раеправл.ени еу и одреоенн у § ђТ трг. зак." У неток емиелу и нрактика ■•■расцуеких судова. види: Кепиез, 21 јшп 1841 •• Соиг <1е ('аазаНоп, 27 јааејег 18'):! у Киђеп <1е СоиЛег, ВЈеИопааЈге ». V. р. 100 п-о 3-5. 1 ј У њој ее ве;ш: така мснвца не вреди тј. ие.уц иикакве м'-пичне ирелп оети. и на оенову тога прееућује да се тужилац одбпје од тражења. Види: Ојлј / ш / оиште седнице, ]{асац. с.ула од 7. Дец. 1884 г. Бр. 1404 („Право-, бр. 4. год. I.)