Branič

б р а и и ч

број 11и 12

уиознадоше се са његовим умним и морадпим особинама, са његовим навикама и укусом. Тако се образова тип злочннца Гуре сптте1 школе талијанске, тип, који је, по признању самих његових твораца, далеко од савршенства у свима цртама, и који захтева још многа истраживања; али који се, гго њиховоме мншлењу, већ представља са толико научно доказаним карактернпм цртама да треба да обрати на се пажњу осталог просвећеног света. Да означимо главне његове црте. Физпчки, кривац је великн и тежак, приближује се четвороруким по дужини својпх руку, капацитет његове лобање расти изнад средње цифре. Глава је обично бракисеФалиа, чело је нагнуто натраг, узвишености кошчане код обрва знатно испупчене, вилице јаке, уши клемиасте п увијене, асиметрија лобање п лица; више црномањаст но плав, косу нма густу а браду ретку, нос неправнлан. Прнмећава се на њему далтонизам. разрокост, нервозни нокретп (Нс), разни поремећаји у осетљивостн п знатна наклопост ка болестнма срца. Кривац носи у кратко све знаке, сва обележја анатомска н фпзполошка опадања. У моралној СФерп он је вшне шерет но ннтелигентан, више подражава но што сам ствара. Показује се неосетљив спрам мука, али се плашн опасности. Ои је хвалпша, изелнца, ленштпна, и много лаже. Воли да се свети и у осветп се зверски понаша. На првоме месту најславнији је представпнк ове школе г. Ц. Жомброзо. проФесор судске медицине у Турнну, који, без сумње под упливом радова п закључака антрополога Францускпх. пзнесе пдеју да кривац није у ствари ншпта друго, до личност подобна примитивном човеку, који је тако рећи заблудео у данашњем друштву. Злочин иостаде проста једна појава атавнзма. Алп се ово мишљење не могаше одржати пред озбиљном дискусијом. Доста је тсшко дуже времена поредити једиога живога човека, којп се може изучавати свестрано, кога је могућно проматрати у умпој СФери, у иаклоностима, у ње-