Branič

422

Б Р А Н И Ч

затворено меото. Сви виде свећеника и свећеник види њих 7 али осуђеници један другог не могу видети. Педељом и иразником дрн:е се по две службе божије, тако да дођу сви осуђеници. Школа се дели на три разреда. Уче се вери читању, писању, и ирвим знањима, као и у нашим основним школама, али који су већ са тим знањем у завод дошли они продужују даље школовање као у нашим реалкама. Само моралисање најглавнија је брига свију како учитеља тако и надзорника. Школа је постављена онако исто као и црква. Осуђеници се у школу пуштају све један по један али један другог не смеју видети. Тако исто они сви виде учитеља, учитељ види све њих, али они један другога не могу видети. Наравно у ћелијском систему главно се хоће одвојеност. Има овде осуђеника, који издрже четири године затвора и за сво то време видели су само: иншпектора, свећеника, учитеље и чувара. Никог другог. Они до душе и виде један другог само у толико, у колико може знати да је и онај други осуђеннк. Али чим изађу из ћелије мећу маску на лице и један другог не могу познати. Осим тога један другог не сме ни пошто ословити. Не сме се ни накашљати, нити и какав гласни знак дати. То се најстрожије казни. Из ћелија излазе када треба да иду у цркву, школу, шетницу, и на купање. Тада се на глас звонцета сваки у својој ћелији спреми. Обуче се. Хаљине су им мрке боје, кратак каиутић и панталоне. На ногама осуђеничке ципеле. Када друго звонце удари сваки меће каиу са маском на лице и излази нред своју ћелију. Десет корака један од другог морају бити удаљени. Руке празне, шаке опуштене и припијене уз тело. Тако стоје давајући једва дисањем знак да су живи. Јер ее за то време не смеју ирегибати, главу окретати, ни подизати. ни обарати. Један другом морају само у потиљак гледати. — На глас надзорников: „напред" крену се. Сви су ходници застрти и тако им се чак ни ход не чује. — За то време ни надзорник ништа с њима не говори. Само се чују две команде: „напред" и „стој". Кад дођу пред врата црквена, школска сви стају одржавајући одмерено одетојање. Један ио један улази у одређену му ложу. Чувар свакога допрати и притвори. То тако брзо иде да је тако рећи за часак одређени број на својим местима. Тако исто иду и у шеталиште. Има их три. У сваком по 20 одељака, а. у сваком опет одељку нростор за једног оеуђеника. Ако је кројач, или подобног заната, има у том одељку за-њ и гимнастмка. У сутерену су купатила. У партеру опет осуђеничка библиотека,, соба за састанке е породицом и т. д.