Branič

430

Б Р а Н и 1

број 1I и 12

нути изврсне монограФије: „2иг СгевсШеИе ипс! Еећге Лег 1п<;егпа11(ша1еп вететзсћаД, 1866," „0 пра†чаетноК ообственостл во времн воинд 1869", „0 консулима и консулатима на истоку, 1873", коју је Окерст превео на немачки језик, затим „Восточнан воВна и бргоселскан конФереншн, 1879",') па даље: „Ба ^иеаИоп Е^урИенпе е4 1е (1гоЈ1 1п1вгаа1;шпа1, 1832"; говорећи о тој брошири Мартенсовој и надовезујући уз њу извесна своја расматрања чувени је Лоренц Стајн зао о Мартенсу како он „стоји на врху и на челу новога развића науке о међународном праву"; 2 ) још ћемо навести знатну расправу петроградског проФесора иод насловом: „ћ^а Ви881е е1; ГАп^1е1егг • <1).п8 ГАв1е еепћ-а1е" која је изишла у већ поменутоме часопису „Кеупе <1е (1го11: 1а<;егп. е1с." Т. XI. г. 1879 и која је ради своје еминеитне важности одмах у засебним књигама изишла у инглесхом и немачком преводу (инглески г. 1879, немачки г. 1880). Сад нам ваља напоменути и важно кздање Мартенсово: „Збирка уговора и конвенција, које је закључила Русија са страним државама", које је почело г 1874. да излази и од кога је досадаизишао већ нзвесан број томова, који ће разуме се и даље да ее настављају; то је прво дело те врсте од неоцењене важности за потпуну и критичку историју међународних односа прошлога и овога века. Одиста је Мартенс био на првоме месту позван и подобан да такав огроман рад отпочне и ако бог д& сретно довршк. 3 ) Разуме се да је уз главније уговоре у тој збирци Мартенс додао историјске уводе и објашњења, која носе на себн печат одлнчнога научника и познавача историје међународнога живота. — Најзад је чувени руски писац поред толнких крупннјих и мањнх радова у последње време написао и издао своје цедокупно систематско дело о међународном праву под насловом „Современное международное право цивилизованихЂ народовг" у две књиге 1882—1883., које је дело наскоро после своје нубликације одмах ■зишдо у Француском и немачком преводу (Француски је наслов: „ТгаИе с1е (1гоН ш^егпаИопа! р. Г. с1е Маг1еп?, 1гас1иН с1и ги88е р. А1-

1 0 тој лажној и веома лнтересној књизи напиоао је опшцран реФерат В. Дапевски у часопнеу „Критнческое Оброзр^ние" од 1. јан. 1880. Из тога се реферата вжди како је то капитална књмга, коју мл Срби са пуно разлога и кориети ваља да проучимо, ') Стајн јв то казао у своме чданку „МашШ ип(1 УИкеггесМ'', 1882. који је опширнмје нзвео н кржтичкн претресао Гл. Гершаћ у својој расирави: „Мале државе у данашњем међународном еклопу" у Гласнику срп. уч. друштва, књ. 52. 1883. 3 ) Раеје жаже у своме реФерату о тој збирци да тај посао „виррозе ипе епогте аотте (1е 4гау*Л јоШе к ипе ргерагаУоп 9С1еп1Шцие реи соттипе ; е!1е ГаН !е р1ии ћоппеиг аи јигхзсопзиИе е1 рићНе'181е <Нз(;т§ие (ј.ш е»(; ећаг^е <1е сеМе риШсаШт е! аи ^виуегпетеи!; а 81 ђ1еп р1ас^ ва сопКапсе."