Branič

464

б р а н и ч

број 13 и 14

а, постављати предмете, који се ређе находе у народном животу, послије онијех, који су чешћи, како би ови водили другима; те би тако читалац поступао од боље познатога к мање познатоме; б, учинити, колико је год могуће, да опћенита правила, т. ј. апстрактна дођу послије конкретнијих елемената На основу овога начела ваљало је садржину законика распоредити у шест дијелова овијем редом: дио I, Уводна правила и наређења; (( II, Права стварна; к III, Различите врсте уговора; « IV, Уговори у опће п други извори дугова; « V, Имаоници (т. ј. лица, или субјекти права); « VI, Објашњења, одређења, допуне. Као што видите, ово разређење главнијех група грађе удаљује се у неким важнијем тачкама од онога, што се обично находи у другим законицима и учебницима грађанскога права. Имамо најприје У1- г ги дио, којега никако нема у другим законицима, барем, као засебне групе. Осим тога, група «уводна наређења и заузима мјесто, које је дано «дијелу опћем", у учебницима грађанскога права и у неким ријетким законицима. Најпослије, свратићу особито вашу пажњу на мјесто, које је дано „правнијем субјектима" и „различитијем врстама уговбра®. Ништа није лакше оправдати, по моме мишљењу, као новину, која се састоји у замјени (( дијела опћег и тако опширног у учовнијем књигама, тако кратким (( уводнијем наређењима" , која само додирују основна правила предмета. Краткоћом, која је дана овоме дијелу, хтио сам постићи двогуби циљ: упознати, прије свега, читаоца са садржином, увјерен будући, да народни дух исто тако лако схвата крајње опћените идеје (право, закон, правда и т. д.), у колико оне имају свој израз у његову језику, као и ндеје најконкретније; — за тијем увести читаоца, колико се скорије може, к самијем наређењима о појединијем иредметима, што су у законику. Потреба ове крат-