Branič

број 1 3 и 14

б р а н ii ч

447

је као о некој сталној дажбини, која у облику глобе падаше на све црквене подложнике, без изузетка. Да реч (( котвлБ >) има везе са суђењем, да се дакле у споменицима вазда јавља уз парничење или као последица парничења, о томе не може бити сумње, узимљући на ум њену употребу у овом члану и Архангеловској Хрисовуљи. Али настаје једно озбиљно питање: шта онауараво змачи? Ако подвргнемо широј анализи целу прву тачку чл. 25 Душ. Законика где се налази ова реч, видимо да се њоме ујемчава слободно и бесплатно суђење, одредбом, која има предметне везе са чл. 23 и 27 Душ. Зак. у којима опет има друга наредба да се суди праведно без икакве бајазни од цара, и без уцењивања парничара. Стојећи уз реч „оправу," о којој ће нинге бити говоре, реч (( К отвлб " могла би значити дужност угошћавања судија и судског особља (судска послуга, сведоци и т. д. . Ова дужност, нема сумње, у многим приликама падаше као један терет не само на оптуженог или на парничаре у опште, но и на целу околину, н. пр. о извиђајима где је непознат убијца. За доба турске владавине, кад бп учестала злочинства или у народу нестало правне сигурности појавом хајдучких чета, изашиљане су нарочите истражне комисије, нознате под именом «тефтиш", да изнађу злочинце и поврате ред. Пошто су оне по уверавању Вука готово од реда по народу хапсиле злостављале и глобиле, не може се рећи да су и саме биле што друго до насиља која народ тешко подносаше. И у нашем старом праву имамо помена о оваквим истрагама или извиђајима. (Моп 8егћ. 474. 475). Пошто Архангеловска Хрисовуља у давању «котла" као глобе или у подношају њеног терета, одваја црквене људе од осталих жупљана, види се да је она местимице имала веома широко значење. То, што се ова глоба пли дажбина забрањује у Душанову Законику и Богородичној дипломи, а дозвољава се у Архангеловској Хрисовуљи, даје се објаснити временом постања тих правних споменика. Забрана ((Котловине" т. ј. дужности угошћавања судија, без сумње јавља се као •28*