Branič

број 1 7 и 1 8

б р а н и ч

589

IV Каква је метода историје права као науке ? Јасно је, да доеадања метода не може бити довољна; промена у појму историје права повлачи за собом промену у погледу њене методе. 1 ) Па каква је метода те нове историје права? На то пнтање можемо правилно одговорити опет само на основу односа који постоји између историје права као науке и социологије. Претходно, дакле, ваља знати како стоји у погледу методе са социологијом, на тек онда регаавати питање о методи историје права као науке. У том погледу ваља приметити следеће : Науке се разликују међу собом само по методама за проматрање и изучавање објеката. Логичне су методе једнаке за све науке. Објективних метода имамо четири: интуицију, обсервацију, експериментацију, дескрипцију. Међу собом те се методе не искључују, али има објеката код којих је једна од тих метода преимућствено могућа. Према томе деле се науке у интуитивне или акеиоматичне, чисто обсервативне, експерименталне и дескриитивне. У ову последњу групу наука спадају биологија и социологија, са свима од њих изведеним наукама. То отуда долази, што се дескрипција као метода примењује преимућствено код појава комплицираних и то у толико више, у колико је потребнији релативно већи број проматрања, у колико је већа потреба разликовања и класиФицирања а у колико је мање могућ експерименат. Све то сустиче се у највећој мери код социјалних појава и за то је дескрипција преимућствено социјална метода. Дескрипција као метода састоји се у скупљању, описивању дотичних појава, деФиницији и класиФикацији њиховој по

*) в. но овом питању Ое КоћеНу ор. С1ћ. Ковалевски, Историко сравнителвнки методг вђ е )риспруденц]и и прГемн из учеша исторш права. Москва. Серг4евичг, Лекцш и иследован!« по истор1и русскаго права. С. ПетербургЂ 1883 бранич год. ii. ^ ?