Branič

број 17 и 18

в р а н и ч

605

Све приватно-лравне установе своде се у ове три главне групе: имовно ир&во (које обухвата стварна и тражбена. ирава), иородично ираво (које обухвата и установе туторства и старатељства, као допуне и поширења породичног живота), и, насљедно ираво, (које се јавља као продужење породице и имања). Отуда у данашњој научној системи приватног права и тих три главних иосебних одељака. А пред њима стоји оигити део у коме се излажу оишти иојмови и одредбе које се односе на све оно што је опште заједничко свима или бар иретежноме броју правних одношаја, и које престављају тако рећи атмосФеру, у којој се све поједине правне установе крећу. У том општем делу говори се I о иостанку, иримени, тумачењу и ирестанку објективних иравних иравила или грађанских законика; II о лицима као подметима и нужној претпоставци сваког правног одношаја; III о стварима и радњама, као предметима права; IV о субјективним ириватним иравима у вези с иостанком и ирестанком иравних одношаја и с прибављањем и губитком права; и V о заштити приватних правних одношаја и права. Утицај те научне системе приватнога права огледа се и у новијим кодиФикацијама њеГовим, у изради новијих грађанских законика. У потврду тога изложићемо систему саксонског грађанског законика' (1863 —1865) који се највише приближује научној системи. (НАСТАВИЋЕ СЕ) Анд. Ђор^еви& -еа«з КОЈИ ЈОШ § ТРЕБА ДА П0СТ0ЈИ У НАШЕМ КРИВИЧНОМ ЗАКОНУ Борба око ослобођења људства од робовања готово је свршена. Трговина са људима као са робљем забрањена је у законицима свију цивилизованих држава. Тек у не-

БРАНИЧ ГОД. II.

38