Branič

г • . ' ■ врој 17 и 18 бранич 577 диду идеје стварања и изменљивости. Као главно средство за решење постављеног задатка јавља им се питање о томе, шта је нраво, тражећи у одговору на то питање мерило за унутарњу вредност онога што је као право створено и ослонац против произвољности у томе иогледу. Решавање постављеног питања било је, разуме се, разно код разних народа ове групе, али је свако од тих решавања допринело по нешто нроцесу образовања историје права. На тај начин не историја ФилосоФије права у опште већ онај део историје ФилосоФије права који се бави философијом нрава код ове групе, јесте извор за сазнање процеса постанка историје права. И тако : а) Прве услове за отпочињање процеса постанка историје права наилазимо код Грка. Стари Грци отављају на место Бога, вечитости, непроменљивости и апсолутности источних народа, космос са његовом складношћу и његовим законима. Њима се чини, да и у праву ваља да влада она складност која и у природи, а као остварилац те складности јавља им се држава. Право им се, на тај начин, јавља као начело реда, складности, које се налази у космосу и његовим законима. Уношењем елемента реда и складности, и космоса и његових закона, као извора у којима ће се наћи тај ред и складноот, напуштен је онај источњачки поглед о божанском пореклу права и апсолутности и непроменљивости његовој, а тиме отклоњена је највећа препрека процесу постанка историје права. Отпочиње се онај свестан рад по праву који је што даље тим сигурније морао повести стварању историје права. У том сми-слу можемо казати за грчку философију , да је она прва створила земљиште за развиће историје права. б) Стојицизам нас води за један корак ближе нашој цељи. Он уноси у појам права индивидуалистички поглед. Индивидуалистички поглед састоји се у томе, што се при разлагањима о праву и његовој ирироди узима за полазну тачку човек као личност, као индивидуа са слободном вољом и правом самооиредељења. Полазећи са те тачке сто-