Branič

врој 23 и '24

в р а н и ч

799

дударање више основа подозрења, који сачињавају саставни доказ. По одредби §-а 237 крив. пост. за саставни доказ изискују се, по правилу, три основа подозрења од онмх који су побројани §§121, 122 и 123 реч. зак. а, који се међу собом подударају. Али има изузетака (в. §§ 230 тач. 3 и 4, 238 и 239) када је и један основ подозрења довољан да сгвори доказ. По § 254 решења окр. судова одмах су «извршн&» т. ј. против њих нема жалбе већем суду у овим случајевима: 1, кад суд ислеђење прекине што је приватни тужилац од тужбе одустао; и 2, кад оптуженог ставља у оков за време ислеђења. Све остале пресуде и решења подлеже жалбама. Оптужени се за време ислеђења може оковати само ако се окривљује за злочинство које доносп робију преко 10 година; ако је покушавао да бега; и ако је опасан за друга лица — чуваре — § 168 крив. пост. § 170 наређује, да се лица, чија кривица не доноси већу казну од 2 године затвора, могу пустити на лично или новчано јемство од 50—300 талира да се из слободе бране. По § 171 и она лица која су за злочинство окривљена, могу се до претреса пустити у слободу на јемство ако своју кривицу признају, и ако се према дотадашњем добром владању не може посумњати да ће побећи. У § 257 тач. 2 наређује се, да првостепени судови морају по званичној дужности да шаљу Апелационом Суду своје пресуде у којима је изречена смртна казна, па ма и не било незадовољства осуђеног или његовог браниоца. 11о § 258 незадовољство или жалбу могу изјављивати : 1, осуђени или његов бранилац; 2, родбина оптуженог у усходећој и нисходећој линији, као и стараоци његови; 3, оптужујућа власт; 4, приватни тужилац; и 5, државни тужилац. Ово што изложисмо у главноме су основе на којима је израђен наш садањи кривични поступак. Може се рећи да су му добра основа и дух који њиме провејава само 51*