Branič

808

б р а н и ч

број 23 и 24

кривицу нашао. Разуме се да би задоцњење из узрока више силе — VI8 тајог — казну ову искључавало. У оба ова случаја осуђени имали би право да се жале Аиелационом Суду против пресуде првостепеног суда, а у року од 15 дана од пријема или саопштења пресуде. Приватни тужилац имао би такође право да се у горњем року жали, ако са изреченом казном неби задовољан бно или ако би му суд тужбу одбацио. Одлука Апелац. Суда морала би следовати у року од 30 дана најдаље, од пријема жалбе и дотичних акта.. И против одлуке Апелац. Суда обе стране могле би се жалити Касац. Суду, у напред означеном року. Даље, у интересу личие безбедности било би нужно да се измене тач. 4 полиц. уредбе, да се за политичке иступе који су изложени у §-у 359 кривичн. закон. одузме оиштинским и иолициским властима, право кажњавања, па га пренети на иследне судије, а да се у исто време и речени § 359 јасније и боље стилизира. Али право и дужност истраге ових дела ваљало би и даље оставити општинским и иолиц. властима које би по свргпеном ислеђењу акта с реФератом својим слале надлежном среском судији. За све пак остале иступе ваљало би и у будуће оставити овим властима право истраге и кажњавања, по прописима који сада о томе постоје, но с тим додатком, .да се против свију одлука ових власти осуђени и приватни тужиоци (где ових буде имало) могу да жале надлежном среском судији (или првостеиеном суду. како се буде усвојило), па док овај своје решење о ствари не донесе, да се одлуке не могу извршива,ти. Ради тога полициске и општинске власти морале би да издају написмено своје пресуде у сваком без разлике случају осуђеном или приватном тужиоцу, на њихов захтев ; а рок за жалбу био би осам дана. Оволики рок остављамо из призрења на масу нашег становништва — сељаке, — да бп за то време могли до адвоката доћи и од њих помоћи тражити. Изузетак од овога био би само за иступе тичуће се јавног поретка и сигурности, као на пр. у случајевима већих нереда, када