Branič

У

0 НАКНАДИ ШТЕТЕ НЕВИНО ОСУЂЕНИХ

Чешће ее дешава да неко пробави у притвору више месеца, а после се пресудом судском констатује да пије крив; а деси се опет да неко буде осуђен на затвор, робију, заточење ијш што је најгоре иа смрт, а носле се пресудом судском констатује да је невин. Таквих случајева бивало је у прошлости, а јамачно ће их бити и у будућности, јер пресуде судске као људско дело нодложне су ногрешкама. Оне су Формалне природе, јер суд узима за доказано оно што је законом признато као доказ, па према томе изриче казну, ма да докази на којима је основана осудна нресуда могу да не стоје у истини. 1 ) Но да би се таква пресуда могла исправити еви казнени поступци допуштају „повторно суђеље", на коме ако осуђени докаже невиност ослобођава се казне на коју је рапијом иресудом био осуђен. То је тако кад се судска пресуда може иорећи, кад она може имати новратне снаге, што бива у случајима кад пресуда гласи на затвор, робију или заточење, јер у тим случајима осуђени доказавши своју невиноет нушта се на слободу; али у случајима, кад је неко усљед нрееуде живот изгубио, те се ова не може порећи, у случају том, таквом осуђенику лично не помаже „иов') Искуством је потврђено да со по неки осуди и погуби а после се види, да је био невин. (Види расправу о укинућу смртне казпи од Митермајера стр. 124 у преводу од М. Дамјановића.) БРАНИЧ ГОД. Ш 15