Branič

210

торио суђење". Једном одузети живот не враћа се више на овај свет. „ Идеа, ■— да Ке судска иогрешка ударити без иовратка невиног, јест идеа иред којом устуиа натраг наш дух, и остварење њено триеКе се у друштву само као велика беда ;"*) у случају, дакле, том, повторно суђење може захтевати Фамилија убијенога једино за то, да скине срамни жиг који је нресуда на убијенога ставила, а у исто време да оснује право на накнаду нггете од онога или од оних који су проузроковали смртну пресуду. Има, дакле, више случаја у којима су оптужени осуђени на робију или смрт, а доцније је љихова невиност судском нресудом констатована. У доказ тога навешћемо случаје из страног и нашег иравосуђа. Жаи Калас , <т >ранцуски грађанин, оптужен је 1761 год. за убиство свога сина. Пошто је противу твега било довољно основа да је он убица, то је осуђен на смрт и погубљен. Доцније констатована је повом иресудом његова невиност, усљед чега је Бекарије написао оно знаменито дело: „о преступима и казнама," 2 ) у коме је изнео јаке и убедљиве разлоге противу смртне казне, од кога се доба датира реФорма казненом праву. 3 ) Као што се види, погубљење Каласово десило се у трећој четвртини 18 века; но на жалост и наш век броји више таквих случајева. Ортолан наводи три случаја у којима су оитужени на смрт осуђени и погубљени, а доцније је њихова невиност судском нресудом конетатована. 4 ) Бернер наводи, да је 1826 год. било изречено 9 пресуда које случајно нису извршене, а међу тим се доцније сазнало да су биле неосноване. 5 ) Но и новије доба забележило је

Ј ) Ортолан стр. 370 § 758. 2 ) Види дело „о преступима и казнама" од Векарија у преводу од М. Дамјановића, које се сада преводи на хрватски по гласу „Мјесечника". (Бр. 1 стр. 11 тек. год.) 3 ) Види расправу „о укинућу смртне казне" од Бернера у преводу од М. Дамјановића стр. 9. 4 ) Ортолан стр. 377 бр. 772. 6 ) Види поменуту раснраву од Бернера стр. 6.