Branič

233

је да гомила, као судија. заустави окривљеницу од ожеге, а можда и смрти, ријешивши да је невина, кад види да је баш наумна нржити се. При тјелесним новредама и осакаћивању призивани су нароцни „медизи", ранари и иодобни емиирици, којих и данас но Црној Гори има и живе превијањем иушчаних и других рана и сада, кад имамо прилично љекара. Ко је једном био рањен, он је тим самим, ако узажели олако хљеб зарађивати, а нрирода му није маћија, добио диплом да „вида", као и жена, која је једном родила, што постаје бабицом и женским експертом. При умиривању крвнина за мртву главу плаћало се 133 талијера~и 2 цванЈГике, а'~н])и умиривању рана и „ћотека", т. ј. удараца и злостављања, плаћало се пола те крвнине или чешће но 60 талијера ; за иреломљену и осакаћену руку четвртину, а за сакату ногу давало се половину крвнине. Ране и ћотеке видао је народни љекар и кметови миротворци судили су те новреде при помоћи медига, који је добијао своје трошкове и награду за труд, такозвану „барберину" или берберију од криве стране. Ако ли је ко зрном, хладним оружијем или дрветом у свађи рањен био у главу, па му остане главобоља или је као злопамтило симулирао, он је обично звао медига да га овај „трапа," т. ј. изврши опасну операцију трепанације главе. Причају да су се у оно вријеме миоги с успјехом трепанирали и због иросте главобоље, мигрене, од које доста свијета пати у Црној Гори. Л. Шампионијер тврди да се тренанација код нолудивљих Кабила врши често због ситнице, не само нри иовредама већ и без повреда главе с цјељу лијечења. Али ако се гдје она практикује, врћење главе, норед лијечења, народна медицина вршила је ваљда једино код Црногораца још и са г//јељу судско-медицииском. Виђао сам неког Радосава Рајичевића из Куча, који ми је донео на ноказ један тренан, којим је, вељаше, толики свијет „шароњао." А колико је његов отац чинио, „томе се ни броја не зна". Његов дјец отео је тај алат од неког доктора