Branič

235

бога, господине, да га је крвник убио ?" Боже мој, како би то Црногорци у оно вријеме са својим медигом судили ! Послије трепанације платило би се пола крвнине, послије извјесне смрти цијела крвнина, а ако су братства кичељива и непомирљива, ту би полетјеле мртве главе с недогледним посљедицама крвне освете. „Загсон о ванбрачној дјеци," који је издан 1886 год. и има 23 §§, садржи у себи поред прописа гра(). законика, о правима незаконите дјеце и дужности родитеља, још и прописе кривичног закона о силовању, побацивању, дјетоубиству и родооскв])нењу. Кесћегсће (1е ра!епп1:е било је вазда у Црној Гори. Прије садашњег закоиа судило се много строжије. Црногорац, који је дао каквој дјевојци прстен или обељежје, на пр. цекин, морао је узети, јер би иначе ношла освета од стране близике у читаву племену. Исто тако и испрошеница морала је пошто по то поћи ономе, коме се обећала. И сад има стараца, који памте да је у вријеме св. Петра, у току седам година крвнина, иогинуло у пољу цетињском 70 глава између Доњокрајаца и Бајица све због једне дјевојке. Ко ли је пак с невјенчаном дјевојком имао сношаја и овај донио посљедице, он би морао дјевојку иривјенчати или погинути. Доцније кад је већ било неког зачетка државног, морао је узети дјевојку онај, на ког је она казала да је отац дјетету, или јој у корист дијетега предати све своје имање и бјежати из земље. У законику књаза Данила казнило се опет блажије. Отац је плаћао за издржавање ванбрачног дјетета 130 талијера, иа кад дијете порасте, онда добија и оно очинство као и друга законита дјеца, „а такој дјевојци или удовици нема лијека ничесова" (чл. 71). Пред садањим законом било је опет строжије. Отац ванбрачног дјетета именује се преступником, као и у новом закону. Ако није хтео узети за жену такву женску, плаћао је цијелим имањем, а Формалног прогонства није било, но је окривљеник изгубивши сво имање обично остављао земљу.