Branič

236

Садашњи закон прописује у кратко ово : Отац се истражује ванбрачном дјетету имајка дужна га је открити. Свако дјете сматра се за ванбрачно, ако је рођено од невјенчаних родитеља, као и оно које се роди у браку прије седмог мјесеца но вјенчању (српски зак. 180— 300 дана), а у десетом но смрти мужа. Неожењен преступник није обвезан вјенчати се с дјевојком или удовицом, но плаћа 150 тал. у фонд за ванбрачну дјецу. У закону изречно не стоји, али се практикује то, да ако се зна да преступник има чиме да плати ту суму, па неће или скрива, он се стави у тамницу ради иринуде на уплату. Ко нема ништа не прашта му се, но остаје вјечити дужник Фонду и одузме му се прописана глоба, ако што кад у животу заради. А кад има држава радова, на пр. граНеп.а путова, он се иринуди радити и одрачунава му се дуг. Ожењен преступник поред глобе казни се још и са 6 мјесецизатвора. Ако је више њих било плаћа сваки пуном мјером. И то није прописано, али се из обичајне нрактике иодразумјева: која је ванбрачно дијете родила, дужна га је дојити годину дана, или годину тамновати, осим ако се за то вријеме уда. Ако су се узимање образа дјевојци и ванбрачни сношај вазда строго казнили у Црној Гори, развод брака чинио се пак често, особито до књаза Данила. Човјек из јаког братства могао је отпустити своју жсну, одиву слабог братства, без сваког узрока, само „што му није мила", давши јој при одласку неку раснустнину. Плаћало се обично 50 талијера. И од тог су се не ријетко израђале тешке омразе и крвне освете међу домом и родом жениним, па и читавим племеном. Самовољни главари најчешче су мијењали жене. Од вјековног обичаја Црногораца, да се дјеца у колијевци вјерају — чега већ по [одавно нема произилазила су не ријетко и незадовољства међу младенцима по ступању у брак. А и иначе бракови су се закључивали олако, без многог распитивања, узајамног познавања и других претходних услова. Чл. 67 Даниловог