Branič

239

убио камењем, и био иуштеи. Послије тај нијемогао никако у свијет од бруке изаћи. „Јунаштво учинио — жену убио!'' Силовање је врло ријетка иојава у Црној Гори. Један стари војвода, који је 40 година провео у сенату, говораше да он зна само за један случај. Оптужени је иросио дјевојку, па кад није хтјела поћи за њега, он је увреба негдје у шуми и покунта да је сшгује. За то је одлежао 8 година у тамници. Други случај биоје лане: В. Суд снровео ми је једну дванајестогод. дјевојчицу из Дробњака, која је тврдила да ју је ио снијегу неко момче пристигло и хтјеио је силовати. Није се на тијелу могло ништа констатовати, јер је било прошло 7—8 дана. Но судећи по свему окривљеник је хтео да дјетету отме неколико гроша, за које је знао да је носила. Прописи о силовању гласе: (§ 14) Пунољетан Црногорац, који силује дјевојку испод навршетка тринесте године, или је склони на преступ, да се казни робијом од десет до иетнест година. Малољетан, који није навршио шеснаесту годину, па силује малолетницу, да се казни од три до иет година робије. Ако иак женскиња умре од силовања, да се преступник казни вјечитом робијом. § 15 : Силовање изнад навршетка броја година наведених у чл. 14 да се казни од 5 до 10 година тамнице. Сматра се да је силовање учињено и онда, кад је женскиња била или је намјерно стављена у такво душевно и тјелесно стање, да није могла имати или јој је одузета свака моћ одбране, као и нолни сношај са сумашедшим или сулудним. Силована је обвезана поднијети тужбу најближем Суду најдаље четврти дан нослије силовања. Ко учини крвосмешење, поред одредаба за ожењене и неожењене, казни се од 1 до 15 година робије. Преступница (§ 18), која поигго опази трудноћу, употреби било отровна срества убачивањем у себе, било спољашња, као гнијечење, притискивање или бодење и учини да се тијем злочином ослободи трудноће, да се казни са 10 годпна робије. Лица која буду давала са-