Branič

238

брачни остану у заједници још пола шга годину дана. Имиотенту забранп се привремено покушаваље акта, лијечи електриштвом, хладном водом, улијева самоиоуздање и т. д. Ако до одређен <1г рока не буде вајде, Суд их обично раставља. Младе и здраве жене многих импотената престављају пример античне вјерности и поштења, живећи по 4—5 година с неспособним мужем и неповријеђеном ћушеп. Обично стидљиво одговарају : „да ме, господине, не бије муж, кад види да није за жену," или „да имам које дијете јлдпица," или „да ме родитељи не нагнаше, кад видјеше да сам рђава живота, ие бих срамотна нред госиоду Велики Суд ни долазила." Осуђеници из све Црне Горе, којих има до 100, издржавају затвор или робију у цетињској тамници или на Грможуру, островчићу на Скадарском Блату. Ту има око 25 жсна, које су осуђене за убиство мужа, побацивање или дјетоубиство. Други преступ био би изузетак, Нема тамничара, који не до1)С сам иш у пратњи по неколико иута на годину у болницу, да затражи од доктора чему лијек. По томе знам сваког у главу. „Зашто си у тамници ? — ,,Убила мужа." — „А ти?" — „Убила мужа." Љубоморство, стид, импотенција, то су мотиви. Истина да Данилов законик (чл. 73) ирописује: ако би се кад год догодило да би жена којим год начином своему мужу о глави радила и њега живота лишити тражила, или би га којим год начином живота лишила, док се иосвједочи, такова се жена има осудити на смрт како и други убојца; само жена не може бити убијена из иушке, јер је пушка и стријељање само за онога, који пушку носи и пушком се брани," али се ни за књаза Данила ни за владе књаза Николе није ниједна на смрт осудила. У вријеме пок. владике Рада, једна жена, што је убила свога мужа, била је осуђена на смрт. Нико је није хтио убити. Неки Драго Николин са Његуша био је осуђен на три године затвора, и њега владика занита: „Хоћеш убити онужену, па да те пуштимо?" Извели су је по ноћи и Драго је