Branič

26

је била принцип строге деобе влаоти. Нзвршна власт била је поверена троици консула; законодавну делише међу собом трибунат , законодавно тело и сенат. Функције беху тачно одељене : извршна власт на једној а законодавна на другој страни, и опет после две године један сенатусконсулт поставља консуле на цео живот, а за тим други опет сенатусконсулт уводи насљедно царство! Први нам пример показује како се законодавна власт уздигла над осталима, а у овоме овде примеру видимо како је извршна власт постала свемоћном. Очевидно је, дакле, да ове три власти не могу остати једна, иоред друге савршено одвојене и независне, ири свем том што је нужно да су одвојене. Отуда се разуме онај Монтескијев принцип о подели, који је најјасније Формулисао у Уставотворној Скупштини њен члан Муније: 0 да власти остану за увек подељене не треба да су једна од друге савршено одељене." Ми нећемо улазити дубље у расматрање овога питања, пошто то и није цељ овога рада. За тачније повлачење граница надлежности ових трију власти, као и за њихове узајамне међусобне односе, нужно би било додирнути све њихове посебне задатке. Тако нпр. ми нисмо тога мишљења да је законодавна власт само за то да прави законе, нити извршна само за то да их надбљудава и извршује. У закоподавној радњи и извршна власт треба да има удела , као год што и у држ. управи законод. те.т бар у главнијим питањима , питањима од начелнога значаја, треба да има свој удео. ШеФ извршне власти поред свога \'е!;о треба да има још јаче право , право дисолуције нар. представништва , јер само тим путем он може апеловати по ново на бираче и представнички систем владе извести из теснаца у који овај може доћи. У модерним државама, нарочито у државама са савршенијом представничком владом подела Функција извршена је тако, да законодавно тело односно нар. представништво, има већу п ширу надлежпост. Развијенпји живот модерних држава показује се у врло много праваца, било да државу сматрамо као једну социјалну јединицу, било као члана велике међуна-