Branič

2Т

родне заједнице. Отуда има државних и нотреба и Функција и норед оних трију, о којима је била реч и које је модерна наука о држави распоредила између трију поменутих власти као неки додатак оној њиховој надлежности, коју је Монтескије тек само ради разумевања поделе означио у најкраћим цртама. ■* * Говорећи маДо пре о уставу, ми смо означујући његове главније тачке нагласили : да се у њему поставља темељ и одређује обим онога система владавине који је у данашњем столећу постао општи систем. Тај систем о коме је овде реч , то је представнички систем , на који сада прелазимо. Представнички систем и представничка демократија јесу два корелативна појма. Демократија сама по себи опомиње на владу народа. Та народна влада , или, како се често вели, суделовање народа у јавним и општим иословима није се вршило на један исти начин кроз сва историјска времена. Докле стари век гтознаје само непосредну демократију, а посредну или представничку тек једва назире, дотле модерно доба, осим неколико малих изузетака у Швајцарској, познаје само ову другу врсту демократије. Ради лакшег и бољег разумевања саме ствари, ми ћемо у неколико црта изнети главне тачке у којима се те две врсте демократије разликују, а за тим ћемо прећи на представничку демократију. Разлика између старих и нових демократа огледа се пре свега у разлици њихових полазних тачака. Старе демократе полазише од државе сматрајући ову за с ве и сва, и држећи, да се слобода грађана састоји у подједнакој политичкој влади свију њих. Они су оним првим својим назором индувидују одвише понизили са свима њеним правима, а овај други назор излазио је на то, да државне, јавне и опште послове треба сви непосредно да врше и отправљају. Модерне демократе имају друго сасвим различно становиште.. Они пре свега узимају у обзир индивидују и