Branič

349

бивена сума мора једино њему да ирипадне на измирење интабулисане тражбе. Тужени нису иризнали тужиоцу првенство у наплати из поменутих новаца, наводећи, да тужилац као и они имају подједнако право наплате из спорне суме, па с тога ова треба да уђе у оншту стецигану масу. Јер, и а„о је на осигураној кући иостојала тужиочева интабулација, опет зато, пошто је спорна сума засебна Имовина и пошто је право осигуранта Јована (дуж ника) на добитак исте суме било усдовљено случајном иаљевином осигуране куће и могућом оштетом — тужилац нема права на осигурану суму као интабулисану залогу, јер нигде није предвиђено да интабулисана зграда мора бити осигурана, а сем тога поменута се сума не може сматрати као Фактичка цена изгореле залоге, јер је то премија и случајна добит од осигуравајућег друштва, која зависи од величине уговорене уплате. Позива се г. кандидат да пресуди иаведено спорн > нитање и да покаже разлоге и закон, на којима оснива свој суд о томе: (ко има право наплате из спорне суме?) Да ли тужилац Мијаило за иотнуну наплату свога потраживања у 1000 дук. цес. има право, да се првенствено наплати из Спорне суме, као своје залоге; или ће иста сума служити за измирење како интабулисаног повериоца Мијаила, тако и личних поверилаца сразмерно величини њихових тражбина? У Београду, 8 Јуна 1889 г. Члан испитног одбора судија Апелад. Суда Пет. М. Чоловић Г. Павловић решио је тај задатак овако: Премија, Која је добијена за изгорелу кућу, привсзана је за сгвар, а не за лице. Она нринадлежи оној кући и плацу без обзира на то: ко је њен господар? А, как > је кућа служила као етварна залога повериоцу Мијаилу, то и приплод, припадак њен, премија дели судбу главне ствари, дакле, куће, и служи за залогу повериоцу. Са ових разлога судим да је Мијаило у нраву по § 315 грађ. законика. У Београду, 8 Јуна 1889 г. Нићифор Павловић пенаионар из ХСрушевда.