Branič

ДА ЛИ НЕОБЈАВЉЕН ФИДЕИКОМИС МОЖЕ БИТИ ОД ШТЕТЕ ЗА ПРАВО ТРЕЋИХ? Кад тестатор учини са својим имањем такав распоред да његов наследиик то имање преда другом у целости или од части, то се зове фидеикомис , о коме код нас говори § 465 закона грађанског. Као што се из тога прописа види, Фидеикомис пада у главу „о тестамснтима", дакле, установа Фидеикомис не иостоји но сили самога закона, него по вољи тестатора коју закон услед те воље допушта и у заштиту узима. Код Фидеикомисног наслеђа, наследник има нраво да ужива то имање, а нема права уиражњења с тим имањем, то јест не може исто продати, задужити или у ошнте по вољи с њим располагати, „у чему се састоји уиражњење нрава", као што говоре §§ 211 и 216 зак. грађанског. Према овоме повериоци Фидеикомисног наследника не могу тражити нродају тога имања ни обезбеђење на исто за свчја иримања, јер то закон код оваког ограниченог наслеђа не донушта. као што гласе §§ 29 и 314 грађ. зак., иошто је наследник, као што је већ речеио, само ужиВ&Л&Ц ИМ&ГБ&. Чија је установа Фидеикомис? То је установа римскога ирава и законодавства из кога је нренесена у друга законодавства евронска. Са модерним правним иојмовима у Фамилији и са економским захтевима данашњега доба Фидеикомис стоји у супротности. Од револуције она је са БРАИИЧ П1 год. 24