Branič

367

Што је монархија учинила опако ведики прогрес, то треба приписати тој трансФормацији правосуђа. Ово да објаснимо. Са свим је нејасно објашњењс, по коме су легисти, као што се то обично вели, као противници Феудализма, нашлн, да је уздизање краљевске власти најбоље средство да се тај Феудализам обори и уништи. Ако су ти људи у оно доба извршили одиста једну велику револуцију у политичкој области, то су онн учинили нсхотично и без икаквога партизанства, можда ништа и не знајући за то, и свакојако не имајућл никакав укус ни вољу за револуције. Алп, једино услед тога што је од тога доба правда дељена друкчије но до онда, јсдино због тога узрока, све социјалне и политичке установе почеле су се трансФормисати, и друштво је мало по мало улазило у нову ®азу својега живота. Пре свега треба видети колико је сама промена у саставу суда модиФиковала људске навике и карактер. Пређе грађани су судили сами; доцније они се навикоше да им пресуде доноси и изриче нарочита класа људи, т. ј. људи који не излазише из њихове средине, из средине сваке класе, већ које су бирали краљеви и властела и који су били јавни чиновници. Ми можемо и мислити и веровати, да су одлуке ових легиста обично више одговарале и правди и разуму но оне које је доносило племство и буржоазија, али поред тога ове су нове одлуке имале на себи и неки карактер власти и заповести, што нређашње одлуке норотника нису могле имати. Да се ово докаже довољно је сравнити Феудални суд из XII века са судом из XIV века. У првоме парничар имађаше пред собом људе себи равне, л^уде истога социјалнога положаја, људе који имају шњиме једнаке интересе, осећаје па и саме страсти, најзад л^уде, које је он видео некада или које ће видети у истоме положају у коме се он сада пред судом налази, којима је он некада судио или ће им некада судити. Пред такве судије парничар је износио предмет сиора и објашњавао га, или је бранио своје право, и говорио је са свим слободно, као њима раван. Ако би га оне осудиле, он би се онда окренуо иротив њих; он би их тужио што нису судили онако како треба и како то истина захтева: он би их позвао на двобој и шњима би се борио једнаким оружјем. 1 ) Али кад за судије дођоше легисти и магистрати све се измени. Парничар већ више није стојао на суду нред човеком њему равним, већ пред вишим и учевнијим господином, који га испитује и Скроз проматра његова дела и продире у његову савест. Како је сада положај пар-

*) Веашпапои: СоиНиие <1е Веапуа1818, ећ. 71. Р1вгге <1е Гоп^ате, XXII, 14.