Branič

368

ничара био већ нижи! Њега буни већ и сам изглед суда, а буне га и нитања што му судије постављају ; јер ови људи, који цео свој живот проводе у суђењу, тако су вешти и увиђавни при питањима и одговору како то нисмо могли видети код пређашњих поротника. У осталом и сам језик им је друкчији: они цитирају неке текстове, који су парничару са свим непознати и о којима он не може ништа рећи. Ако га осуде, ои не може да апелује против њих ио староме обичају, нити да их позива на двобој, јер они нису обични људи као што је он. Ове му судије у исти мах уливају и поштоване и страх, и, био оп буржоа или племић, он је дужан поштовати те „каваљере закона", који су у његовим очима доктори или научари. Тако, дакле, правосуђе је променило своју Физиономију: у место да је на истоме нивоу са сваким иарничаром, ма којој класи он припадао, оно је уздигнуто и над највишом класом; у место да човеку оставља нег&вредне његову слободу и урођену наивноет, ма да је он и оптужени, оно почиње да потчињава његову вољу и да поништава његов индивидуални понос. Од тога момента почео је преображај и саме процедуре; оптужени је излазио пред суд онако исто скрушен као да је и крив; тада је заведен и превентнвни затвор; тортура као начин испитивања, укинута или јако ублажена у средњем веку, појави се по ново у свој својој сили, а и само кажњавање постаде с-трожије. Судови су гледали кривца у сваком онтуженом, кажњавали су без милости, и најзад постадоше сила, пред којом је сваки морао дрхтати. С друге стране опет средњи век беше веома богат у споровима. Пошто су и односи међу људима у оно време били компликованији но што то видимо данас, то су из тих односа непрестано излазили и нови конфликти, и не беше човека који није често морао тражити судске иомоћи. После цркве на друго место долазило је суђење, које је заузимало људима највише времена; иравосуђе, дакле, одмах иосле цркве долази као најмоКнија чињеница што је утицала на човечији дух и на образовање његовога карактера. Суђење, онако као што је било до ове трансФормације, одржавало је лични понос и недисциилину; суђење трансФормисано, т. ј. суђење легиста и магистрата мало но мало причинило је, да се људи навикну да буду мекши, да се ослањају на правичност и да се иокоравају. То је била права револуција у људским духовима, извршена полако и неосетно. Ова промена довела је собом и промену свих навика у социјалноме животу. Како људи иису имали више да губе своје време око парничења и суђења, они су то време унотребљавали