Branič

389

Павле и јемац Петар пс би могли исилатити овај дуг. Поеле 6 месеци, иовериоцу Јовану се учини да му нису довољна та јемства, те му се од тога дана као јсмац потпише и Милош. Дужнику Павлу није било могуће да плати дуг, те поверилац Јован окуни јемце: Петра и Милоша, и они му исплате, па се онда обрате суду с тужбом против јемца Милана, тражећи да га он осуди, да им плати онај део који на њега долази. Ну јемац Милан не иристаје ништа да нлати, јер им се, вели, ништа ни обвезао није. Сад, нека г. кандидат напише: каква би се пресуда могла о овоме изрећи, т. ј. да ли би Милан могао бити осуђен, даилати колико и коме на име овог тражења, или не, и који би разлози и закони могли служити за њену основу ? У Београду, 17 Августа 1889 г. САСТДЈЗИО ЦАДАТАК Ђ. С. НоваковиИ ЧЛАН ИСПИТНОГ ОДБОРА, СУДИЈА АПЕЈ1АЦ. СУДА Г. Мартинац је решио тај задатак овако: По § 828 грађ. закона: ко се за другог иодјемчи, онај мора дуг оног платити онако како се нодјемчи, а на више не може га ни суд обвезати но што је се сам обвезао. У представљеном ми случају, Милан, други јемац, обвезао се нлатити тек онда, кад не би имао одкуда јемац Петар измирити новериоца Јована, а у часу обвезе за јемца Милоша ни знао није. Трећи јемац Милош, кад је се обвезивао није се оградио, према чему је одговоран као и јемац Петар, а размак времена од 6 месеци не може ни мало утицати на његову обавезу.... Зато, а на основу горњег законског прониса налазим: да је тражење Петрово и Милошево незаконо и да тужбом иротиву Милана успети не могу. У Београду, 17 Августа 1889 г. Мијајло Мартинац БЕЛЕШКЕ

0 уређењу Министарства Правде у Француској. — Доносимо овај извод нз уређења Министарства Правде у Француској: Централна управа састоји се из: кабинета министровог, дирек-