Branič

400

Већина правника 1 ) учи: да се савесност (ЕесШсћкег!;) састоји у веровању или мњењу држаогџ!,, да је баш оп соиственик ствари , коју у своје име држи, а нико други. Оваку нам деФиницију дају и неки сувремени законици; н. нр. Саксонски грађ. зак. § 188 „ЕеЛИсћег I>енГТхег етег 8асће гв ! Дегјеш^е, ууе1сћег $ 1 а и 1» г, Ех §'ехх1ћитег (ЈегвеЊеи ггг аеги. ЕесШсћкећ (1е« Вевћгее л\'јгч1 уегтгПће!;" т. ј. иогнтен је држалац неке ствари онај, који верује, да јој је он соиственик. — Аустриски грађ. зак. § 326 „\Уег аи8 ^аћгасћехххИсћеп СггипДеп <Не 8асће, сИе ег 1)еахМ, 1'11г с11е веххгг^е ћаН, хв! еххх х'е(Шсћег ВекН/ег. Еххг гххггесШсћег ВевНгег х«1 <1ех;јепх$е, л\е1с1гег \уех88 0(1 ег агхб (1еи 1Тгтгатх<1 егг уегтиШегг ггги§8, (1а88 сНе хгг аегнеххх ВезИге ћеНххсШсће 8асће еххгехн АнЛехчг гиуећоге. Аив ЈггИхит хн Тћа&асћеп оЛег аи8 Цпшазехгћећ <1ет ^еае^иНсћехх УогвсћгШен канп хгхаи ехн иигесћ1та88х^ег (§ 3.16), гнгс! (1осћ ехп гесШсћег ВеаИжег 8епг);" т. ј. „Ко из вероватних узрока мисли, да је ствар, коју држи, његова, јесте ногггген држалац. Иеиоштен је држалац онај, који зна, или из околности мора мислиги да је туђа ствар коју држи. Због ФактичКе заблуде или незнања законских ирониса м;оже неко битн незаконити али при свем том иоштени држалац." Према овоме §-у израђен је § 203 наихег грађ. законика: „Ко једиу ствар држи као своју, иезнајући да је туђа, онај поштено мисли , и јесте аоштен или савестан држалац или притежалац. Који пак зна, или по околностима дознати може, да је она ствар туђа и опет је не нушта, онај ноштено не мисли и јесге непоштен или бесавестан држалац или иригежалац." И, Црногорски општи имовински законик, чл. 816 „Држина је иезломислена^ кад држитељ доиста мисли и , према приликама , основана узрока има мислити, да он ствар законито држи. На нротив, кад он те мисли нема више, држина је зломи-

') И. 8 а V ј (с 11 у, 8\', ч С с 1)1. ХТТ отр. 870 и след.; X' и с 11 4 ;ц § 157 : К с I I с г, § 133; В (I с к 1 11 у, стр. 101, 102; \У а с ћ 1 г г, § 138 под III.