Branič

404

б) У Француском законику за аокретности усвојена је тренутна застарелост (јер по чл. 2279 Еп 1'аЦ; <1е тен1)1е8 1а рончеантп уаи!; Шге); а односно непокретности тражи се рок од 10 и 20 год., према томе, да ли је, као и у римскоме нраву. одржај текао еп1ге ргезеп!« или еп!те а!)8еп1;8. Ну, Франц. законодавац даје другчији значај овим изразима. По чл. 2265 одржај од 20 год. (т. ј еп!ге а!>непћч) тражи се, кад први сопственик, иротиву кога одржај тече, не станује у рејону онога апелац. суда, у коме је дотично непокретно добро, на макар он становао с ивисархеп8-ом у истом рејону или месту. Комбиноваље та два рока бива и по овом законику. Одстунање Францускога наконика од римскога нрава односно значења „ш(;ег ргае8еп(е8 и 1пТег аћаен^еб" оправдано је. Јер, што сопственик услед одржаја губи својину сам је себи крив, био је немаран да снречи навршење одржаја. Ну, да му се тај немар оправдано може у грех уписати , вал>а водити рачуна и о недовољној могућности његовој да на своју ствар пази, а та му немогућност недостаје , кад не станује у истом рејону у којем се дотично добро налази. в) у аустрискоме законику о року одржаја говоре ове одредбе : § 1466 „Ва8 Еј^епШшшгесћ^, с1е88еп (једчшкгат! еЈне ћелуе^Псће 8асће 181:, тгс! (1пгсћ ешеп ЛгеГјаћггуеп гесћШсћеп Веаћг ег8е88еп," т. ј. право својине на покретну ствар задобија се одржајем кад је правна државина трајала 3 године. — Овоме §-у одговара § 928 нашег грађ. зак. „ Покретне ствари прибављају се застарелошћу од три године. дана." § 1467 „Уоп 11111) е\у е^'1! с ћ еп 8асћеп егаћх! Легјеш^е, аи!'(1е88еп Хашеп 8Ге (1ен оДепШсћеп ВисћегпеЈпуеИеЉ^ 81ш1. Да8 \ч)11е Кесћ! "'е^еи а11еп \У1с1ег8ргисћ е1)еп1'а118 с1игсћ Уег1аи1' уоп с1ге! Јаћгеп. I Не Сггепгеп с1ег ЕгеИгии^ \\ г ег(1ен насћ с1егп Ма88е (1е8 ет§'ећ'а§епеп ВезИгев ИзеигШеШ"; т. ј. односно неиокретних ствари одржајем прибавља онај, на чије су име оне уиисане у јавне књиге, након 3 год. иуно